Naučnici kažu da su identifikovali geološku lokaciju, za koju kažu da najbolje odražava predloženu novu epohu nazvanu antropocen, što je veliki korak ka promeni zvanične vremenske linije istorije Zemlje.
Termin antropocen, koji je prvi put predložen 2000. godine da bi odrazio koliko je ljudska aktivnost duboko promenila svet, postao je uobičajena akademska reč koja objedinjuje različite oblasti nauke.
"Kada osam milijardi ljudi ima uticaj na planetu, sigurno će biti posledica", rekao je Kolin Voters, počasni profesor na Geografskoj, geološkoj i školi za životnu sredinu Univerziteta u Lesteru, koji je i predsednik Radne grupe za antropocen.
Preselili smo se u ovo novo stanje Zemlje i to bi trebalo da bude definisano novom geološkom epohom, dodao je Voters, piše CNN.
AVG, grupa koja se trenutno sastoji od 35 geologa, radi od 2009. na tome da antropocen postane deo zvanične vremenske linije Zemlje. Grupa je 2016. utvrdila da je epoha antropocena počela oko 1950. godine – početka ere testiranja nuklearnog oružja, čiji se geohemijski tragovi mogu naći širom sveta. Od tada su istraživači razmotrili 12 lokacija koje bi mogle da pruže ključni dokaz potreban za podršku njihovom predlogu, od kojih je devet stavljeno na glasanje.
Naučnici su u utorak objavili geološko nalazište – jezero Kroford u Ontariju u Kanadi, koje najbolje prikazuje geološki uticaj antropocena, prema njihovom istraživanju.
Neki geolozi, međutim, smatraju da sada živimo u antropocenu, novoj geološkoj epohi u kojoj ljudska aktivnost ima dominantan uticaj na klimu i životnu sredinu.
Da li je može da se započne nova epoha?
Koncept ima veliki značaj na to kako gledamo naš uticaj na planetu. Međutim, među naučnicima postoji neslaganje oko toga kada je antropocen počeo, kako se skupljaju o tome i da li je uticaj ljudi dovoljan da započne geološku epohu, koja traje milionima godina. Zbog toga je formirana Radna grupa za antropocen.
"Sedimenti pronađeni na dnu jezera Kraford pokazuju značajan uticaj klimatskih promena. Sezonske promene u hemijskom i ekološkom sastavu vode stvorili su godišnje slojeve koji mogu da se smatraju markerima istorijske ljudske aktivnosti. Ta mogućnost da precizno beležimo i skupljamo informacije u geološku arhivu pokazuje globalne promene i zato su lokacije kao jezero Kraford tako važni. Tačka globalne granice stratotipa (GSSP) koristi se da se povežu slične promene na drugim mestima u svetu, pa je zato kritično imati robusne i ponovljive podatke na ovakvom lokalitetu" rekao je dr Sajmon Tarner, sekretar Radne grupe za antropocen sa Univerzitetskog koledža u Londonu, navedeno je u saopštenju.
Ako bude odobren, antropocen bi bio treća epoha kvartarnog perioda. To bi takođe značilo da je epoha holocena bila posebno kratka — druge epohe su trajale nekoliko miliona godina.
AVG će kasnije ovog leta podneti predlog da se antropocen ozvaniči Potkomisiji za kvartarnu stratigrafiju. Ako se članovi potkomisije slože sa većinom od 60 odsto, predlog će zatim proslediti Međunarodnoj komisiji za stratigrafiju, koja će takođe morati da glasa i saglasi se sa većinom od 60 odsto da bi se predlog nastavio na ratifikaciju. Oba tela su deo Međunarodne unije geoloških nauka, koja predstavlja više od milion geonaučnika širom sveta.
Konačna odluka se očekuje na 37. Međunarodnom geološkom kongresu u Busanu, Južna Koreja, u avgustu 2024. godine.
(EURACTIV.rs)