Nedavno brutalno ubistvo osamnaestogodišnje transrodne devojke Noe Milivojev, ponovo je pokrenulo pitanje prava, sloboda i bezbednosti LGBTI+ osoba u Srbiji. EURACTIV je razgovarao sa nadležnim instituacijama o ovom pitanju.
Nažalost, o ovoj temi najčešće se govori kada se dogode napadi na pripadnike LGBTI+ zajednice. Ovog puta, u pitanju nije bio napad već surovo ubistvo devojke, koje je počinio njen partner. Međutim, ova tragična smrt nije, kao što to često biva, ujedinila naciju već ponovo istakla podele i pokazala nam da u 21. veku naše društvo očigledno nije dovoljno razvijeno da prihvati različitost i podrazumeva jednaka prava i slobode svih članova društva, bez obzira na razlike među nama.
Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti osudila je ovaj zločin, ali i sve neprimerene komentare, reakcije pojedinaca i skrnavljenje mesta odavanja počasti ubijenoj devojci.
"Komentari na koje aludirate su, pristojno govoreći - neprimereni i neshvatljivi, jer sada najmanje što bi svako od nas trebalo da iskaže je saosećanje sa porodicom i prijateljima svirepo ubijene tinejdžerke. Iz onoga što čitamo na društvenim mrežama, na površinu su isplivali ne samo ponižavajući stavovi prema njenom identitetu, već i mržnja prema trans osobama. Ne želim da verujem da su skrnavljenje mesta odavanja počasti i komentari na društvenim mrežama, stvarna slika i prilika odnosa društva prema trans osobama, naročito trans ženama. Očigledno da je društvo tek delimično sazrelo, da je i dalje jak uticaj patrijarhalnih obrazaca vaspitanja, ponašanja i razmišljanja, i da nam predstoji još mnogo posla na putu tolerantnog društva u kome se razume, a onda i poštuje različitost. Ne postoji društvo u kom se svi zalažu i bore za iste vrednosti, ali spremnost da razumemo jedni druge predstavlja ključni korak ka ravnopravnosti", rekla je Janković u intervjuu za EURACTIV i dodala:
"Ono što dodatno zabrinjava i opominje jeste podatak da je ubistvo N.M. 22. femicid od početka godine. To je podatak iz medija i prema podacima nevladinih organizacija koje se bave rodno zasnovanim nasiljem, jer mi još uvek nemamo nacionalno telo za praćenje femicida u Srbiji, kako bismo obezbedili ne samo prikupljanje podataka, već i unapredili rad institucija i poboljšali sistem zaštite žena od nasilja. Zabrinjava i opominje i to što proteklih dana iz medija saznajemo da su komšije, prijatelji i rodbina imali saznjanja da se nasilje u ovoj partnerskoj vezi dešavalo. Ne znamo, ali možda bi zločin bio sprečen da je nasilnik ranije prijavljen. Femicid je najekstremniji oblik rodno zasnovanog nasilja čije korene nalazimo u mizoginiji, seksizmu, transfobiji i drugim oblicima diskriminacije kojima su izložene žene. Kao pojedinci i kao društvo moramo ozbiljno pristupiti sprečavanju svakog nasilja motivisanog mržnjom. I ono što kao pojedinci i kao društvo moramo raditi jeste da ne okrećemo glavu i da imamo svest o tome da nasilje treba prijaviti! Od naših reakcija na svaki vid i oblik nasilja, zavisi i brzina promena i to koliko smo bliže društvu u kome zlostavljač a ne žrtva treba da se plaši i stidi jer će za svoje postupke biti odgovoran i sankcionisan.
Brankica Janković istakla je da se, uprkos određenim pomacima, pripadnici LGBTI+ zajednice u Srbiji, i dalje suočavaju sa nasiljem i neprihvatanjem.
"Prema poslednjem istraživanju javnog mnjenja koje smo sproveli 2019, gotovo četvrtina ispitanika ne želi da im pripadnici LGBTI+ populacije budu kolege (22%), trećina njih ne želi da se sa njima druži (30%), polovina ne želi da im pripadnici LGBTI+ populacije budu vaspitači dece (45%), dok čak 63% ispitanika bi imala nešto protiv da oni sami ili njihova deca budu u braku sa LGBTI+ osobom", kaže Janković.
Ona ističe da se osobe drugačije seksualne orijentacije i rodnog identiteta, susreću sa nerazumevanjem i osudom posebno u manjim sredinama, čak i u svojim porodicama, i neretko su žrtve fizičkog i psihičkog nasilja. Lišeni su prava na porodični život, međusobno nasleđivanje i sve što partnerski odnos sa sobom nosi. Dakle, naši sugrađani drugačije orijentacije i rodnog identiteta nemaju neka osnovna prava o kojima drugi i ne razmišljaju jer ih podrazumevaju i ne bi mogli da zamisle život bez njih.
"Ubrojaću tu i ostvarivanje prava na mirno okupljanje i bezbedno kretanje. Zbog toga su prinuđeni da se skrivaju i pretvaraju i u javnom prostoru ničim ne otkrivaju ili naznače svoj identitet. Napadi na LGBTI+ osobe se ne prijavljuju našoj instituciji, tako da tačan broj ne znamo. Ali zabrinjava tamna brojka kriminaliteta prema ovim osobama jer brojni slučajevi ostaju neprijavljeni upravo zbog straha od otkrivanja i viktimizacije", kazala je Janković.
Kada je reč o pritužbama podnetim Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, zbog diskriminacije ove vrste, to po pravilu čine ogranizacije civilnog društva u ime onoga koji je diskriminisan. Najviše pritužbi u protekloj godini se odnosilo na postupanje organa javne vlasti i oblast rada i zapošljavanja. Poverenik je zato, između ostalog, učestovao u izradi Vodiča za primenu antidiskriminacionih propisa u cilju unapređenja položaja LGBTI+ osoba na tržištu rada u okviru projekta „Radimo zajedno".
"Tokom trajanja manifestacije EuroPrajd u Beogradu, koja se prošle godine po prvi put održavala van Evropske unije, uspešno su organizovani brojni sadržaji, ali su senku na ovaj događaj bacili protesti, formalna zabrana okupljanja, kao i javni narativ koji je obilovao neprijateljskim stavovima i idejama, uvredljivim, uznemirijućim i ponižavajućim sadržajima u medijima čime se samo podsticala diskriminacija i stigmatizacija pripadnika LGBTI+ zajednice. Navedeni događaji bili su povod da pokrenemo stratešku parnicu zbog diskriminatorne izjave date u televizijskom gostovanju čija je tema bila najavljeno održavanje EuroPrajda. Podneta je i krivična prijava protiv dva policijska službenika zbog osnova sumnje da su fizički i psihički zlostavljali lice zbog njegove seksualne orijentacije, a zbog govora u javnom prostoru koji vređa dostojanstvo i utiče na degradirajuće stavove javnog mnjenja prema LGBTI+ osobama u toku prošle godine doneta su i mišljenja u kojima je utvrđena diskriminacija", pojašnjava za EURACTIV poverenica za zaštitu ravnopravnosti.
Na pitanje EURACTIV-a da li se nestala osoba iz osetljive zajednice tretira jednako kao što je slučaj sa osobama koje to nisu, poverenica kaže:
"Za mene ne može nečiji život biti više ili manje vredan, kao što smatram i živim načelo da ljudska prava nemaju pol, naciju i veru, već pripadaju svima. Nažalost, slušamo kritike da institucije selektivno deluju jer se ljudi susreću sa neadekvatnim reakcijama nadležnih, a može se čak čuti da sistem ne funkcioniše kada su u pitanju najugroženiji građani, oni iz društvenih grupa koje su u većem riziku od diskriminacije. Ovakvi komentari mogu da budu i opasni, jer se ponekad olako zaključuje i s vrlo lošom namerom, a mogu i da obeshrabre ljude da reaguju i da se obrate za pomoć. Moramo imati poverenje u institucije jer u njima je mnogo stručnih i vrednih ljudi koji maksimalno profesionalno i odgovorno rade svoj posao. Ima, naravno, pukotina i slabih karika u sistemu, kao uostalom i svuda u svetu, ali zato treba insistirati na odgovornosti i učinjenim propustima, radeći istovremeno na unapređenju, boljem i efikasnijem delovanju. Ne želim da verujem da se ne tretira jednako nestanak bilo koje osobe i da je nadležnim institucijama, kao u slučaju N.M, osoba bila manje važna zbog transrodnog identiteta. Proteklih nedelja smo uglavnom iz medija i od strane raznih nevladinih organizacija čuli mnogo toga, ali mislim da je od izuzetne važnosti da se utvrde sve okolnosti, šta se tačno dešavalo i ko je šta preduzeo od momenta kada je prijavljen nestanak, kako bi se utvrdili eventualni propusti i preuzela odgovornost. Oko ovoga ne sme biti nagađanja i paušalnog zaključivanja. Insistiranje na istini i odgovornosti je važno jer građani i građanke moraju imati poverenje u institucije, a pravda je pravda samo ako nije selektivna.
Janković smatra da Srbija ima relativno dobar pravni antidiskriminacioni okvir, ali i da mnogi problemi nisu rešeni kada su u pitanju transrodne osobe i LGBTI+ zajednica. Utisak jeste da se o ovim problemima nešto otvorenije govori, ali realnost ne možemo ignorisati - LGBTI+ zajednica suočava se sa raznim problemima u svakodnevnom životu, poput nasleđivanja imovine ili penzije, zdravstvenog osiguranja, prava na odsustvo radi nege partnera, spajanja porodice prilikom preseljenja. To treba regulisati. Transpolne i transrodne osobe suočavaju se, takođe, sa nizom problema, poput odbacivanja, nasilja i zlostavljanja, diskriminacije i nedostatka jasnih procedura kada je u pitanju izdavanje ličnih dokumenata. Takođe, interseks osobe ostaju nevidljive i društveno i pravno.
"Međutim, moramo biti pravični. Ni društva koja su među prvima usvojila mnoge propise, pa i Zakon o istopolnim zajednicama, nisu iskorenila homofobiju i transfobiju. Izgleda da opstaje predrasuda da su rodni identitet ili seksualna orijentacija delovi identiteta osobe koji će vremenom nestati ili proći ili da su stvar pomodarstva i izbora pojedinca, i da svuda u svetu postoje oni spremni da govorom mržnje, agresijom i nasiljem ustanu u odbranu nekakvih tradicionalnih vrednosti. Zato je važno da svi društveni akteri razumeju da ostvarivanjem prava i zakona, LGBTI+ osobe ne dobijaju nikakve privilegije, već bi istim bili izjednačeni u ostvarivanju svojih prava sa drugim građanima i građankama", podvlači poverenica.
Ona dodaje da je najvažnije podizanje svesti, kako o ličnim pravima, tako i o položaju i poziciji manjina i ljudskim pravima uopšte. Zapravo, senzibilisanje građana i građanki na ove teme.
"Mi smo kao specijalizovani organ za zaštitu od diskriminacije i unapređenje ravnopravnosti nebrojano treninga obavili sa zaposlenima u policiji, inspekciji rada, sudovima i tužilaštvima, organizovali obuke za predstavnike medija i državne sužbenike, ali naši kapaciteti ne mogu da pokriju sve državne organe i institucije. Međutim, svaka institucija bi iz svoje nadležnosti trebalo da ume da prepozna transfobiju i da na nju adekvatno reaguje. No, znamo da institucije čine ljudi, pa je zato neophodno da se svako najpre suoči sa sopstvenim predrasudama. Podsećam i podvlačim, odgovornost je i na medijima, posebno jer se neadekvatnim izveštavanjem osnažuju predrasude i stereotipi, ugrožava bezbednost i narušava dostojanstvo i integritet neke ličnosti, a znamo da su mediji uticajni kanal preko kojeg se prenose poruke i oblikuje javno mnjenje", kazala je Janković.
Na pitanje EURACTIV-a kakve promene ili inicijative smatrate da su neophodne kako bi se obezbedio siguran i inkluzivan život za transrodne osobe u Srbiji, s obzirom na nedavne događaje, poverenica za zaštitu ravnopravnosti je istakla da bi trans osobe, samim rođenjem trebalo da imaju jednaka ljudska prava, a preduslov za to je da njihov rodni identitet bude pravno priznat.
"Poverenik je dao preporuku svim gradskim upravama u pogledu upisa promene imena i oznake pola transrodnih osoba, ali se u praksi i dalje nailazi na prepreke, kao i u slučajevima izdavanja dokumenta i diploma sa izmenjenim imenom. Iz trans zajednice se snažno čuje poziv da se relevantna pitanja trans osoba urede Zakonom o rodnom identitetu. Takav sistemski pristup bi sigurno olakšao i ubrzao integraciju trans osoba u redovne društvene tokove i aktivnosti, kao što su obrazovanje, zapošljavanje, poštovanje privatnosti, ali i društvenu depatologizaciju transrodnosti uporedo sa medicinskom koja je već postignuta poslednjom revizijom Međunarodne klasifikacije bolesti. Institucija Poverenika, rekla bih, pomaže na razne načine - odazivamo se i uključujemo u niz ativnosti, radimo na edukaciji na svim nivoima, a ovom prilikom pomenuću samo obuke koje u saradnji sa organizacijom Geten organizujemo za zaposlene u matičnim službama", podvukla je ona.
Janković zaključuje da svakako i pre svega, konstantno i kontinuirano treba raditi na upoznavanju, toleranciji i edukaciji kako strah od različitosti ne bi postao kočničar u tome da na ljude oko sebe gledamo kao na ljude bez obzira na njihovu seksualnu orijentaciju, boju kože ili versku pripadnost.
Iz kabineta ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Tomislava Žigmanova, EURACTIV prenosi slične poruke.
"Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog izražava najdublje saučešće porodici žrtve i najoštrije osuđuje svirepo ubistvo Noe Milivojev. Prethodnih dana smo ovaj događaj komentarisali i pratili sve napore nadležnih organa kada je reč o ustanovljavanju motiva. Ovaj, još jedan u nizu femicida upozorava i zahteva da kao pojedinci i društvo moramo pristupiti sprečavanju svakog nasilja, a posebno nasilja motivisanog mržnjom", rekli su nam u resornom ministarstvu i dodali:
"Pozivamo na toleranciju prema svim osobama različite seksualne orjentacije i rodnog identiteta, kao ravnopravnih članova našeg društva, porodice i zajednice. U ovoj atmosferi potrebno je uzdržati se od komentara i reakcija koji doprinose širenju netolerancije, kako se slični događaji nikada ne bi ponovili. Ministarstvo je u okviru svojih nadležnosti uradilo sve što je rezultitralo unapređenim zakonodavnim i strateškim okvirom u oblasti prevencije rodno zasnovanog nasilja i prava LGBTI+ osoba, tako i u oblasti prevencije i zaštite od nasilja u porodici i partnerskim odnosima, za šta nismo direktno nadležni", kazali su za naš portal.
Na pitanje EURACTIV- a - kakvo je stanje prava LGBTI+ zajednice u Srbiji, u ministarstvu kažu da se LGBTI+ osobe u Repbulici Srbiji, uprkos određenim pomacima koji su učinjeni, i dalje suočavaju sa diskriminacijom, nasiljem i neravnopravnim položajem.
" Svedoci smo da su trans i rodno različite osobe žrtve mržnje, seksualnog, verbalnog i telesnog nasilja, ali i ubistava. Dodatno zabrinjavaju podaci organizacija civilnog društva da su trans i rodno različite osobe u našoj državi meta onlajn napada određenih grupa, koje usled nedostatka znanja, kao i usled predrasuda, negiraju njihovo postojanje, iznose neistine o njima i kreiraju atmosferu linča, što za posledicu može imati nasilje prema njima", napominju u ovom državnom organu.
Kako kažu za EURACTIV, Zakonom o izmenama i dopunama zakona o zabrani diskriminacije iz 2021. godine, prepoznata su lična svojstva koja su zaštićena od diskriminacije: pol, rod, rodni identitet, polne karakteristike i seksualna orijentacija. Postupak zaštite od diskriminacije vodi se pred Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti ali i pred nadležnim sudom. Napravljen je pomak i kada je reč o mogućnosti upisa promene ličnih podataka pri promeni pola.
"Podsećamo da u Republici Srbiji od 2012. godine postoji pravni institut zločina iz mržnje, koji ovo delo tretira kao otežavajuću okolnost, a koji je u Republici Srbiji primenjivan već više od 40 puta u sudskim postupcima gde su stranke u postupku i pripadnici LGBTI+ zajednice", rekli su nam u ministarstvu i dodali:
"Vlada Republike Srbije je usvojila krovni strateški document u oblasti antidiskriminacije - Strategiju prevencije i zaštite od diskriminacije za period od 2022. do 2030. godine sa pratećim Akcionim planom, čiji je predlagač bilo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. Glavni cilj Strategije je izjednačavanje mogućnosti za pripadnike grupa (nacionalne manjine; žene; LGBT osobe; osobe sa invaliditetom; starije osobe; deca; izbeglice, interno raseljena lica i druge ugrožene migrantske grupe; verske manjine, lica čije zdravstveno stanje može biti osnov diskriminacije, i druge) koje su u riziku od diskriminacije da na ravnopravnoj osnovi sa drugima uživaju sva ljudska prava i slobode, kao i da se unapređuje efikasnost sistema prevencije i zaštite od diskriminacije u svim oblastima i na svim nivoima", kažu u ovom resoru.
Prema njihovim rečima, ministarstvo kao nosilac Strategije i Akcionog plana, prati sprovođenje i realizaciju svih aktivnosti. Akcioni plan predviđa konkretne mere i aktivnosti koje se odnose na unapređenje položaja LGBTI+ osoba, uključujući i analizu pravnog statusa transrodnih i interseks osoba i izradu Zakona o rodnom identitetu.
"Vladin Savet, koji je formiran u aprilu 2023. godine vršiće nadzor nad sprovođenjem pomenute Strategije, a čine ga pored državnih organa i organizacija civilnog društva njih dvanaest, od kojih je pet predstavnika iz organizacija koje štite prava LGBTI+ osoba. Ministarstvo će i u narednom period nastaviti sa praksom održavanja konsultativnih sastanaka sa širim krugom nevladinih organizacija, u cilju jačanja međusobne saradnje", rekli su EURACTIV-u nadležni u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.
(EURACTIV.rs)