Evropska unija traži da Srbija bez odlaganja popravi stanje u medijima, piše EURACTIV.com.
Evropska komisija pritiska vlasti u Beogradu da implementiraju neophodne reforme bez odlaganja, zbog sve lošije situacije sa medijima. Prema Indeksu slobode medija 2023, Srbija je 91. od 180 zemalja, čime je pala za 12 mesta u poređenju sa prethodnom godinom.
Međunarodne organizacije kritikovale su Srbiju zbog nedostatka medijskog pluralizma, a Reporteri bez granica opisali su situaciju kao "toksičnu". Jedine zemlje u regionu koje su ispod Srbije na spisku su članica EU Grčka na 107. mestu, i kandidat za članstvo, Albanija, na 96. mestu.
Srbija je kandidat za ulazak u EU od 2012. godine, i otvorila je razgovore o procesu pristupanja u januaru 2014, ali oni nisu napredovali značajno u poslednje dve godine. Brisel smatra da je medijska sloboda krucijalni element procesa i važno ju je ostvariti u okviru Poglavlja 23 pregovaračkog procesa, rekao je neimenovani EU zvaničnik za EURACTIV.com.
"Očekujemo da Srbija stvori sredinu u kojoj sloboda medija i izražavanja nisu ugrožene. Novinari bi trebalo da obavljaju svoj posao bez pretnji nasiljem, maltretiranja ili zastrašivanja kako bi građani imali pristup svim informacijama. Takođe očekujemo da se visoki zvaničnici uzdrže od verbalnih napada i pretnji novinarima", rekao je neimenovani EU zvaničnik.
Pitanje medijske slobode u Srbiji vraćeno je na EU agendu nakon dve masovne pucnjave u maju. Otada, hiljade građana Srbije protestuju svake nedelje protiv nasilja u zemlji, za koje analitičari kažu da je podstaknuto od strane glavnih medija koji uglavnom podržavaju vlasti.
"Demonstranti traže zatvaranje dva prorežimska tabloida koji targetiraju opozicione aktivnosti i istovremeno promovišu nasilje. Aktivno napadaju političke protivnike režima i pišu užasne priče o aktivistima i novinarima", rekla je zamenica urednika agencije FoNet, Tamara Skrozza.
Nasilje je, objasnila je ona, u obliku verbalnih napada na opoziciju ili vesti vezanih za rijaliti programe. Ovi tabloidi, navodi Skrozza, izveštavaju o dešavanjima u rijaliti programima "bilo da ih ljudi gledaju ili ne".
"Možete pročitati pornografske priče o tome ko je koga tukao, kako je neko od učesnika ubio čoveka u zatvoru... Ovakvo izveštavanje doliva ulje na vatru, i to nije direktno inspirisalo masakre, ali jeste uticalo na njih. Nije rešenje zatvoriti tabloide, već ovi mediji moraju da se pridržavaju zakona. Srbija ima dobre medijske zakone, i te novine i televizije bile bi dobre kada bi ih se pridržavale. Ali krše medijske zakone svakog dana", rekla je ona.
Šef deska za EU i Balkan u Reporterima bez granica, Pavol Šalaj, rekao je da je medijska sloboda u Srbiji zabrinjavajuća i da se mejnstrim mediji koriste za vladinu propagandu.
"Umesto da regulišu medijski pluralizam, vlasti optužuju nezavisne medije da su, u suštini, odgovorni za ubistva", rekao je on.
EURACTIV.com navodi i da Srbija ne sprovodi dovoljno brzo reforme koje je tražila Evropska komisija, naročito vezano za REM, koje su deo medijske strategije iz 2020. godine. Komisija, po saznanjima briselskog portala, izražava zabrinutost zbog sporog napretka reforme Zakona o elektronskim medijima koji za cilj ima transparentnije biranje uprave tog tela, kao i bolju regulaciju i sankcionisanje prekršaja koje počinjavaju mediji.
Komisija smatra da bi trebalo učiniti veće napore da se obezbede medijska raznovrsnost i pluralizam, uključujući i veću transparentnost u vlasništvu medija i oglašavanju. Komisija dalje ističe da bi trebalo dati publici različite političke glasove i mišljenja, u vodećim medijima.
"U tom smislu, očekujemo da REM počne u potpunosti da ispunjava stavke svog mandata", navodi neimenovani zvaničnik EU.
Na "radaru" Komisije su i stavovi pojedinih srpskih medija o ruskoj agresiji prema Ukrajini, i kontinuirano postojanje određenih ruskih medija u zemlji.
"Srbija mora hitno da preduzme korake da bi se suprotstavila anti-EU narativu i manipulaciji informacijama i uticaju stranaca", dodaje izvor iz EU.
Reporteri bez granica navode da je "retko videti tako jaku rusku propagandu" u mejnstrim medijima jedne evropske zemlje.
Izveštaj koji će EK podneti o Srbiji ove jeseni proceniće stanje i napredak u ovim poljima.
"U tom kontekstu, u konstantnom smo dijalogu sa srpskim vlastima. Pozdravljamo komentare premijerke Ane Brnabić, koja je rekla da Srbija prepoznaje potrebu za brzom implementacijom medijske strategije. To bi trebalo da se dogodi bez odlaganja", navodi zvaničnik EK.
Srpske vlasti nedavno su obećale da će preduzeti korake po pitanju slobode medija. Brnabić je prošlog meseca izjavila da Beograd radi sve što može kako bi obezbedio zdravu medijsku sredinu. Po pitanju napada na novinare, objasnila je da su neki od njih razrešeni, ali da određeni mediji namerno nisu izvestili o tome, jer im to "nije odgovaralo".
U međuvremenu, srpski predsednik Aleksandar Vučić izazvao je jake reakcije tvrdnjom da nemačka Zelena partija finansira proteste. Izjavio je da se priča o ruskom mešanju u američke izbore, dok u Srbiji, "pre svakih izbora", šalju novac kome žele, a naročito "oni Zeleni".
"I baš ih briga, misle da mogu da rade šta god žele", rekao je Vučić. Ova izjava izazvala je burnu reakciju članice Zelenih i Evropskog parlamenta, Viole fon Kramon.
"Kategorički poričem sve optužbe da nemačke organizacije, uključujući Zelenu partiju i našu Fondaciju 'Hajnrih Bol', finansiraju proteste. Ove izjave su neosnovane i služe samo da pokažu da protesti nisu iskrena reakcija srpskog naroda", rekla je ona za portal "Nova". Odvojeno je na Tviteru Fon Kramon napisala da je "upravo suprotno".
"Nemačka je investirala u Srbiju i stvorila 80.000 radnih mesta. Ovo je omogućilo Vučiću da ostane na vlasti", napisala je ona.
(EURACTIV.com)