Nakon svirepog ubistva osamnaestogodišnje transrodne devojke, Noe Milivojev, iznova se otvara pitanje homofobije, mržnje i netolerancije u našoj zemlji. Koliko smo i na ovom polju zakazali kao društvo?
Surovo ubistvo osamnaestogodišnje transrodne devojke Noe Milovojev, otkriveno u četvrtak u centru Beograda, potreslo je javnost u Srbiji. Kako zbog svireposti i brutalnosti zločina, javnost je dodatno uznemirena komentarima na društvenim mrežama motivisanim mržnjom prema transrodnim osobama, kao i rušenjem sveća i odnošenjem LGBT+ zastave sa mesta na kome su građani odali počast ubijenoj devojci.
Mnoge nevladine i vladine oragnizacije i institucije, najoštrije su osudile ovaj zločin i pozvale na poštovanje Ustava i zakona Republike Srbije, kao i ljudskih i moralnih načela poštovanja različitosti i tolerancije. U osudi i komentarima, najoštrije su bile organizacije koje se bave zaštitom ljudskih i prava manjina. Kod nekih ključnih institucija reakcija je izostala.
Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, osudila je ubistvo devojke, kao i čin skrnavljenja mesta odavanja počasti.
"Za svaku osudu je ponašanje nepoznatog mladića koji, prema snimku koji se pojavio u javnosti, baca zastave ostavljene u pomen ubijenoj osamnaestogodišnjoj devojci N.M. Saosećanje sa žrtvom, njenom porodicom i prijateljima je najmanje što bi svako od nas u ovom trenutku trebalo da iskaže. Nažalost, ovo je još jedno u nizu ubistava koje zabrinjava i opominje", napisala je poverenica na zvaničnoj Fejsbuk stranici institucije i dodala:
"Femicid je najekstremniji oblik rodno zasnovanog nasilja čije korene nalazimo u mizoginiji, seksizmu, transfobiji i drugim oblicima diskriminacije kojima su izložene žene. Kao pojedinci i kao društvo moramo ozbiljno pristupiti sprečavanju svakog nasilja motivisanog mržnjom", istakla je ona.
Sofija Todorović, programska direktorka Inicijative mladih za ljudska prava, za EURACTIV je rekla da je ovo ubistvo još jedan dokaz da je borba protiv nasilja preduslov za bilo kakav dalji razgovor stanju ljudskih prava u Srbiji.
“Ono je strašno, svirepo i surovo, a dodatno ukazuje da su najranjiviji medju nama ujedno i najugroženiji. Ubistvo ove devojke, komentari koji su usledili nakon toga, kao i rasturanje sveća i zastava nakon komemoracije koja je održana na Trgu republike u Beogradu sinoć, jasan su znak da nasilje prema LGBT+ zajednici neće prestati. Svako ćutanje predstavnika institucija dodatno pogoršava već težak položaj ove zajednice”, istakla je Todorović.
Todorović je naglasila da je posebno zabrinjavajuće to što, prema saznanjima koja ima ova organizacija, prostor za efikasnije reagovanje institucija i policije jeste postojao.
“Polozaj u kom se LGBT+ zajednica u Srbiji nalazi veoma je nezavidan. Podsetiću da smo u glavnom gradu pre samo nekoliko meseci, tačnije krajem februara, imali napad na 3 osobe u parku Manjež, a napad je bio motivisan mržnjom prema LGBT+ populaciji. Institucije na rade dovoljno na suzbijanju zločina nad LGBT+ populacijom, niti na konkretnim merama koje bi doprinele poboljšanju njihovog položaja u društvu i njihovog života”, rekla je ona za EURACTIV.
"Dokaz da je društvo ozbiljno zabrazdilo u normalizovano nasilje"
Matija Stefanović, aktivista organizacije “Da se zna!” podsetio je da je ovo ubisto 22. femicid u Srbiji u 2023. godini. Kako je istakao, postoji mogućnost da je ovaj zločin motivisan transfobijom.
“Ovako svirepo ubistvo je jedan u nizu dokaza koliko je naše društvo zabrazdilo u normalizovano nasilje. Trans osobe, a pogotovo trans žene, doživljavaju nasilje i diskriminaciju na svakom koraku: kod kuće, u školi, na poslu, u banci, u parku, na ulici, u autobusu, ali i kod lekara ili u policiji”, ističe Stefanović.
Kako dodaje, iako skinuta sa liste mentalnih oboljenja, transrodnost je u Srbiji sistemski patologizovana.
“Na primer, da bi trans osoba prilagodila svoja lična dokumenta (oznaku pola, matični broj i ime) svom rodnom identitetu, mora da dobije 'dijagnozu' od psihijatra i primorana je na godinu dana hormonske terapije, što neke trans osobe ne žele ili iz zdravstvnih razloga ne mogu, te je reč o ozbiljnom narušavanju prava na telesnu autonomiju i oduzimanje prava na samoidentifikaciju”,objašnjava naš sagovornik.
Društvo jednostavno, dodaje Stefanović nije na strani trans osoba, zbog čega su oni često prvi izbor kao meta nasilnicima.
“Zbog toga i društvo i institucije moraju imati nultu toleranciju na transfobiju. Kad nam društvo ne bi bilo transfobično, trans osobama ne bi bio potreban nikakav poseban tretman. Ovako, neophodno nam je da imamo zakone koji nas štite”.
Redakcija EURACTIV-a je kontaktirala Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, ali do trenutka objavljivanja teksta, nije dobila odgovor.
(EURACTIV.rs)