Svaka trenutno živa osoba koja je do sada obavljala funkciju predsednika Sjedinjenih Američkih Država potiče od predaka koji su u svoje vreme bili robovlasnici – osim Donalda Trampa.
Ovo je zaključak nove studije Rojtersa koje istražuje istoriju predaka američkih poslanika i predsednika i prema kojoj je zaključeno da su svi živi američki predsednici potomci robovlasnika, osim kontraverznog Donalda Trampa.
Pored predsednika, istraga je utvrdila da su dvojica sudija Vrhovnog suda, 11 guvernera i 100 članova Kongresa direktni potomci robovlasnika.
Među njima su istaknuti članovi obe stranke. Među republikancima je najzvučnije ime lidera manjine u Senatu Miča MekKonelija i senatora Lindija Grahama, a od demokrata su se u istraživanju našli senator Elizabet Varen i Tami Dakvort.
Čak je i Barak Obama — prvi crni predsednik SAD — potomak robovlasnika sa majčine belačke strane.
Prema Rojtersu, među živim američkim predsednicima koji potiču iz robovlasničkih porodica su Džo Bajden, koji je imao direktnog pretka robovlasnika, ali pet generacija unazad. Bajdenov predak imao je jednog roba. Kada je u pitanju Obama, on je, šest generacija unazad, imao predka koji je posedovao dva roba. Predak Dorža Buša je posedivao čak 25 robova, a Bila Klintona – jednog roba. Od navedenih predsednika izdvaja se Džimi Karter, čiji je predak, četiri generacije unazad, posedovao čak 54 roba.
Odakle potiče Donald Tramp?
Ipak, najviše se od svih izdvaja pređašni i kontraverzni SAD predsednik – Donald Tramp.
Dok drugi predsednici imaju duboke korene predaka u Americi, Trampovi preci nisu emigrirali u Sjedinjene Države sve dok ropstvo nije ukinuto 1865.
U stvari, niko od njegovih baka i deda nije rođen u Sjedinjenim Američkim Državama. Trampovi baka i deda po ocu rođeni su u Kalštatu, malom gradu na jugozapadu Nemačke, a emigrirali su u SAD početkom 1900-ih.
Njegova majka Meri je u međuvremenu rođena u Škotskoj.
Uprkos tome, Tramp ima dugu istoriju odbrane simbola Konfederacije — kao predsednik se opirao preimenovanju američkih vojnih baza koje su dobile imena po generalima Konfederacije, uprkos tome što je Ministarstvo odbrane otvoreno za promene.
Takođe je jednom neslavno izjavio da je bilo “veoma dobrih ljudi na obe strane“ u sukobu u kojem su učestvovali beli nacionalisti u Šarlotsvilu u Virdžiniji zbog uklanjanja statue generala Konfederacije Roberta E. Lija.
Džorž Buš: Velika nacija ne krije svoju istoriju
Džordž Buš je i jedini bivši stanovnik Bele kuće koji je odgovorio na zahtev agencije Rojters da prokomentariše rezultate Rojtersovog istraživanja.
"Hvala vam na vašem važnom istraživanju. Kao što je predsednik Buš rekao u posveti Nacionalnom muzeju afroameričke istorije i kulture: 'Velika nacija ne krije svoju istoriju, ona se suočava sa svojim manama i ispravlja ih.' Ne možemo se približiti obećanim jednakim mogućnosti za sve bez sećanja na temeljni greh ropstva. Ta uznemirujuća prošlost nas inspiriše da idemo dalje i brže na putu ka boljoj budućnosti slobode i pravde za sve", navedeno je u saopštenju šefa Bušovog osoblja.
Odgovorio je i portparol Džimija Kartera, ali je istakao da se porodica Karter trenutno fokusira na zdravlje bivšeg predsednika tokom njegovog boravka u bolnici, uz napomenu da je Karter oduvek bio pobornik rasne jednakosti i pravde, još od vremena kada je postao guverner Džordžije.
(EURACTIV.rs)