Iako je od rata u regionu prošlo skoro trideset godina, njegovo nasleđe je i dalje živo u vidu trauma koje svi narodi nose. Upravo ovo je bila polazna tačka za organizovanje izložbe "Lavirint 90ih" u Prostoru Miljenko Dereta u Beogradu.
Na prostoru bivše Jugoslavije, gotovo niko devedesete godine prošlog veka ne povezuje sa lepim uspomenama i pozitivnim emocijama. Iako je od rata u regionu prošlo skoro trideset godina, njegovo nasleđe je i dalje živo u vidu trauma koje svi narodi nose. Upravo ovo je bila polazna tačka za organizovanje izložbe "Lavirint 90ih", koja je u Prostoru Miljenko Dereta u Beogradu otvorena do 14. jula.
O tome zašto je baš ova decenija u fokusu, kako da se izborimo sa mitomanskim narativom u društvu i koji su dalji planovi ove izložbe za EURACTIV je govorila redovna profesorka dr Dubravka Stojanović i upravnica Odeljenja za istoriju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Profesorka Stojanović je, pored Igora Štiksa i Dejana Ubovića, autorka ove izložbe.
"Mi smo počeli da je pripremamo pre dve godine, kada je izgledalo da ni ta decenija, ni jugoslovenski ratovi nikoga više ne zanimaju. I onda se od tada toliko puta promenio čitav kontekst, počevši od rata u Ukrajini, do protesta koji su sada svake nedelje u Beogradu, da je ta izložba stalno menjala i sopstveni smisao i cilj. Ona se sada dogodila neplanirano baš u ovom trenutku i dobila je neko drugo značenje i zbog svih tragedija koje su se dogodile prošlog meseca u Beogradu i Mladenovcu, svuda se postavilo pitanje - odakle toliko nasilja i zbog čega su ljudi toliko agresivni? Odakle toliko nekontrolisanog oružja? Odakle ta mržnja i taj tip govora," kaže profesorka.
Ona objašnjava da su sve ove okolnosti dovele do toga da se "vratimo na devedesete", što su autori i hteli da pokažu ovom izložbom.
"Mi smo je pokrenuli duboko svesni koliko je ta decenija odredila sve naše živote, evo, i 30 godina kasnije. I bez obzira što se najveći deo društva pravi da ne vidi tu deceniju i pravi se da se ništa nije desilo i da ne žele da vide zločine, ni program koji je Srbiju uveo u taj rat - bez obzira na sve to, to je obeležilo gotovo svaku porodicu na neki način. Neko je izgubio posao, neko je izgubio imovinu, neko je izgubio nekog bližnjeg, neki ljudi su morali da se presele. Dakle, to imamo svuda oko nas, bez obzira koliko se pravimo da to ne vidimo", kaže za EURACTIV profesorka Stojanović i dodaje da svi dosadašnji pokušaji da se o tome govori, pokušaji suočavanja sa prošlošću i pomirenja, nisu dali dovoljno rezultata.
"Tačnije rečeno, mi sve podatke od devedesetih znamo, imali smo haška suđenja, svi dokumenti koji su bili u Hagu su onlajn, lako dostupni, tu je ogroman arhiv. Dakle, svi mogu da znaju i znaju šta se dogodilo, ali nekako to ne žele da interiorizuju i ne žele da razumeju to što desilo i kakve su posledice do nas stigle. I ovom izložbom smo mi upravo želeli da se vratimo na te emocije. Izložba, naravno, donosi i podatke - to su vrlo opsežne legende, ali ona pre svega ide na obnavljanje tog strašnog osećaja koji je ta decenija sa sobom nosila. Tog osećaja anksioznosti, straha, klaustrofobije, ksenofobije, depresije", dodaje profesorka.
Lavirint je u "Prostoru Miljenko Dereta" i fizički izgrađen.
"Tim lavirintom smo hteli da stvorimo taj utisak izgubljenosti, stalnog pitanja 'Ima li izlaza?' i na kraju, ključnog pitanja 'Da li smo iz te decenije ikada izašli?' I često kada smo bili u nekim krizama sa eksponatima, na kraju smo govorili: 'Dobro, ne moramo ništa ni da stavimo, lavirint je ta ključna poruka'. Mi smo i dalje u njemu izgubljeni i pitanje je kako iz njega izaći", objašnjava profesorka.
Nakon održavanja izložbe, u planu je otvaranje "Muzeja 90-ih", jer, kako kaže profesorka Stojanović, potrebna je jedna stalna institucija u Beogradu koja će se baviti tim periodom.
"Mislimo da se ta decenija neće uskoro završiti. Suviše ljudi ili delova društva ima interes u tome da se ta decenija ne završi. Sve su naše vlasti radile na tome da održe tu deceniju u životu, neke jače, neke slabije, ali nijedna vlast, pa čak ni ona posle dvehiljaditih, nije radila na tome da se s tom decenijom raskrsti, da se podvuče crta, da se jasno kaže šta se tu desilo, čija je šta odgovornost, ko je za šta tu kriv, i da onda krenemo dalje".
Iz mnogih razloga, vlasti imaju interesa da nas drže u toj deceniji, a to trenutno vidimo i zbog situacije na Kosovu.
"Vidimo i šta se dešava na Kosovu - i srpske i kosovske vlasti su se silno uplašile mogućnosti da mirovni ugovor konačno potpišu i brže-bolje su napravile incidente, koji nas, kao što vidimo, dovode vrlo blizu konflikta. Ljudi s Kosova govore: "Ovakva situacija nije bila od '99. godine." Prema tome, mi vidimo kako se to proizvodi i zato mislimo da će jedan muzej, koji će imati stalnu postavku (to će opet biti ovaj lavirint, ali će imati i tematske izložbe, debatne prostore, svoj arhiv, biblioteku) i sve ono što jedna ozbiljna institucija, koja ima nameru da se bavi prošlošću, treba da ima moći da pomogne da se ta decenija stalno iznova sagledava", kaže profesorka Stojanović.
Kako je u društvu sve prisutnija mitomanija, profesorka smatra da se od nje "nećemo izlečiti sve dok vladajuća elita živi od toga".
"Tu mislim i na političke, i na ekonomske, i na intelektualne i na crkvene elite - to je zaista širok krug ljudi koji ima interes da održava tu mitomaniju. U njoj je izvor vlasti, izvor svakog legitimiteta. Tu elite crpe svoju snagu, zahvaljujući tome one plaše društvo, stalno govoreći da smo ugroženi, da će sutra izbiti rat, da ne smemo da postavljamo pitanja kakva su demokratija, ljudska prava, institucije, mediji, skupština, sve dok se Kosovo ne reši, dok se ne reši Bosna, Crna Gora... Vladajuće elite neprekidno otvaraju probleme jer tako vladaju. Dok mi budemo u rukama takvih vlasti i dok budemo glasali za njih, taj čvor se neće raspetljati."
Međutim, prostora za optimizam ipak ima.
"Prilikom otvaranja izložbe, više puta je pomenuta izjava Bogdana Bogdanovića o lavirintu, da svaki lavirint ima izlaz. Dakle, i pravi lavirint, onaj Minotaurov, imao je izlaz. Prema tome, tu postoji neki optimizam, da izlaza uvek ima, ali je pitanje sredstava koja koristimo da bismo iz njega izašli. Ova izložba upravo ide na to da otvori sva pitanja koja vode ka izlazu. Izložba ne zatvara pitanja, mi ne namećemo nikakve zaključke, mi samo podstičemo ljude da razmišljaju o tome kako smo se ovde našli", zaključuje profesorka Stojanović.
(EURACTIV.rs)