Igor Jurić, direktor Centra za nestalu i zlostavljanu decu za EURACTIV o vršnjačkom nasilju, načinima i modelima za suzbijanje i o ulozi države i društva.
Kao i svaki građanin Srbije teško sam podneo zločin koji se dogodio u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" jer je izvšilac zločina dete, rekao je za EURACTIV Igor Jurić, direktor Centra za nestalu i zlostavljanu decu i istakao da je ovo poraz svih nas kao društva pa i njegov lični jer je život posvetio prevenciji ovakvih događaja.
"Ovo je poražavajuće za sve nas, jer bi svako od nas trebalo da ima svest o tome koju dozu odgovornosti ima u društvu. Smatram da ja i ljudi iz moje organizacije nismo dovoljno učinili, jer ako se baviš prevencijom i radiš na zaštiti dece negde postoji promašaj ako se ovo moglo nama kao društvu dogoditi", naglasio je Jurić.
On smatra da svako ko je dobio priliku da bude na najodgovornijim funkcijama ima veće kapacitete ali i veću odgovornost.
"Plašim se da nisu baš svi dovoljno odgovorni. Načini da se promeni situacija postoje, tu nema dileme", rekao je Jurić i dodao da je u nazad dve godine ulazio po školama po Srbiji i da je svedok ispovesti o vršnjačkom nasilju.
"Uporno smo govorili ne javnosti nego istitucijama o tom problemu i ponudili smo i određena rešenja. Model zaista postoji. Ono što je karakteristično za našu zemlju je da mi nikada nemamo vremena. Nama su mnogo važnija neka adhok rešenja, nešto što može na prvu da se uradi da dobijemo odmah vidljiv rezultat. Rešenja koja mi kao organizacija nudimo nisu vidljiva tako brzo. Dakle, pored toga što radimo sa žrtvama nasilja vrlo je važno posvetiti se deci koja to nasilje čine", objasnio je Jurić.
On naglašava da su deca koja su počinila nasilje i imaju probleme u ponašanju, odbačena od celog društva a ne samo od institucija, od škole ili porodice. Jurić je ukazao da se takva decu okreću tamo gde će biti prihvaćeni, ulici ili nekim kriminalnim grupama.
"Njima bi se trebalo temeljno baviti i njihovim porodicama. Oni su u većini slučajeva žrtve u svojim porodicama i oni vrše nasilje jer žele da se osvete ili da skrenu pažnju na sebe, da iskažu neko svoje nezadovoljstvo, da budu deo nečega", naveo je Jurić.
Kroz našu praksu videli smo gde će nas ovo odvesti mada ni u snovima ne da će se bilo šta slično dogoditi i verujemo da, kazao je Jurić, postoji procenat mogućnosti da se i takve stvari preduprede.
"Da je ovaj dečak znao ili imao kome da se obrati ili da je bio prepoznat kao žrtva vršnjačkog nasilja u svojoj školi ili porodici, možda bi sve drugačije bilo. Ovaj čin je posledica nečega. Neko ko je tako detaljno kovao plan i sve razradio, umišljeno, je imao ozbiljan okidač i razlog koji mi sada ne znamo i zato je potrebno da se društvo suštinski angažuje da nam deca ne stradaju", napomenuo je Jurić.
Za njega je ohrabrujuće i činjenica da je većina institucija kojima se obraćao prepoznala problem i pohvalila predloženi model po kome bi se mogla naći rešenja i naveo da je veoma značajno istraživanjima koje je Centar radio, a koje se odnosilo na seksualno nasilje nad srednjoškolcima na internetu.
"Mi kao i u drugim stvarima u ovoj zemlji kasnimo. Predloženi model za rešenje problema vršnjačkog nasilja bi mogao da donese pozitivne rezultate. ideja je da tim stručnih ljudi radi sa decom u objektima van škole. U tim razgovorima obavezno će morati da bude uključena i porodica, jer bez nje nema efekta, tačnije nema rezultata. Na ovaj način imaćemo mogućnost da struka prepozna eventualne potencijalne probleme i okidače kod dece. Veoma je važno da ovakve ustanove budu izvan škole da bi deca bila slobodnija da otvoreno govore", pojasnio je Jurić. On ističe da su ovi modeli zahtevni ali da daju rezultate, jer takvo pozitivno iskustvo imaju države koje ih primenjuju.
Nakon stravičnog zločina u osnovnoj školi došli smo do zida i nadam se da će da nas osvesti da ga srušimo i promenimo neke stvari, zaključuje Jurić koji naglašava da je došao trenutak da svi preuzmemo odgovornost i da je nosimo sa sobom, a ne da upiremo prst i tražimo krivicu u drugom.
(EURACTIV.rs)