Društvo

ZAKON JE JASAN, ALI SE NE POŠTUJE: Direktor projekata ANEM-a za EURACTIV o nasilnom sadržaju u medijima

Autor Milena Antonijević

EURACTIV istražuje na koji način može da se primene najavljene pooštrene mere koje se tiču spornih sadržaja u medijima.

Izvor: MONDO/Stefan Stojanović

Jedna od mera koje je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, najavio nakon višestrukog ubistva u beogradskoj osnovnoj školi jeste pooštravanje sankcija za nepoštovanje propisnih obaveza pružaocima medijskih usluga - uključujući internet, televiziju, društvene mreže.

Na pitanje EURACTIV-a da li je moguće primeniti predloženo pooštravanje sankcija u pogledu zabrane sadržaja kojima se ističe i podržava nasilje i kriminalno ponašanje, doktor Saša Mirković, direktor projekata Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM), rekao je da je moguće, ako postoji politička volja za njihovu primenu.

" Mislim da pre toga treba analizirati zašto se ne primenjuju neke od odredbi važećeg Zakona o elektronskim medijma iz 2014. godine koje daju više nego dovoljan osnov za reakciju Saveta REM-a ali i Ministarstva informisanja i telekomunikacija po osnovu poverenih poslova regulatornom telu", kaže direktor projekata ANEM-a.

Saša Mirković, direktor projekata ANEM-a
Izvor: Youtube/printscreen/kanal9tvns

Neke od propisanih obaveza pružalaca medijskih usluga u pogledu zabrane programa u važećem Zakonu o elektronskim medijima koji regulišu ovu oblast su:

  •  "Pružalac medijske usluge, u odnosu na svoj programski sadržaj, u skladu sa svojom programskom koncepcijom, dužan je da ne pruža programske sadržaje koji ističu i podržavaju narkomaniju, nasilje, kriminalno ili drugo nedozvoljeno ponašanje, kao i sadržaje koji zloupotrebljavaju lakovernost gledalaca i slušalaca;"
  • "Medijska usluga se pruža na način kojim se poštuju ljudska prava a naročito dostojanstvo ličnosti. Regulator se stara da se u svim programskim sadržajima poštuje dostojanstvo ličnosti i ljudska prava, a naročito se stara da se ne prikazuje ponižavajuće postupanje i scene nasilja i mučenja, osim ako za to postoji programsko i umetničko opravdanje. Sadržaji koji mogu da škode fizičkom, mentalnom ili moralnom razvoju maloletnika moraju biti jasno označeni i ne objavljuju se u vreme kad se osnovano može očekivati da ih maloletnici prate, imajući u vidu uobičajeni raspored njihovih aktivnosti, osim izuzetno kao zaštićena usluga sa uslovnim pristupom na način predviđen ovim zakonom."
  • "Regulator se stara da programski sadržaj pružaoca medijske usluge ne sadrži informacije kojima se podstiče, na otvoren ili prikriven način, diskriminacija, mržnja ili nasilje zbog rase, boje kože, predaka, državljanstva, nacionalne pripadnosti, jezika, verskih ili političkih ubeđenja, pola, rodnog identiteta, seksualne orijentacije, imovnog stanja, rođenja, genetskih osobenosti, zdravstvenog stanja, invaliditeta, bračnog i porodičnog statusa, osuđivanosti, starosne dobi, izgleda, članstva u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugih stvarnih, odnosno pretpostavljenih ličnih svojstava."
  •  "Zabranjeno je prikazivanje pornografije, scena brutalnog nasilja i drugih programskih sadržaja koji mogu teško da naškode fizičkom, mentalnom ili moralnom razvoju maloletnika.

"Zakon o elektronskim medijima predviđa da pružaocu medijske usluge regulator može izreći opomenu, upozorenje, privremenu zabranu objavljivanja programskog sadržaja odnosno može mu oduzeti dozvolu, zbog povrede obaveza koje se odnose na programski sadržaj kao i zbog povrede uslova koji su sadržani u dozvoli ili odobrenju za pružanje medijskih usluga u skladu sa odredbama ovog zakona", pojašnjava Mirković za EURACTIV.

Međutim, prema njegovim rečima, uvidom u izrečene mere na sajtu regulatora (REM-a), jasno je da nijednom pružaocu medijskih usluga nikada nije trajno oduzeta dozvola.

"U poslednjih sedam godina, pružaocima medijskih usluga sa nacionalnom dozvolom privremena zabrana je izrečena tri puta - TV Happy (2015; jun/septembar 2020.) i TV Prva (septembar 2020). Tokom poslednjih devet godina TV Pink je izrečeno pet upozorenja (2014; 2015; 2018; 2020; 2022.), TV Prva tri puta (2014; 2020; 2021.), dok je TV Happy izrečeno čak 14 upozorenja (2015 - 4; 2016 - 3; 2017 - 1; 2019 - 1; 2020.- 2; 2021 - 3;)U poslednjih devet godina TV Happy je izrečeno pet opomena (2014 -2; 2017; 2018; 2019.), TV Pink tri opomene (2014; 2015; 2017.) i TV Prva dve opomene (2014; 2016.)", navodi Mirković.

On dodaje da je tokom 2022. godine izrečeno jedno upozorenje, dokove nije izrečena nijedna sankcija koju predviđa Zakon o elektronskim medijima, što je u potpunom neskladu sa realnim stanjem stvari kada su u pitanju sporni sadržaji koje predviđa Zakon o elektronskim medijima.

"Uvidom u ove brojke, jasno je da postoji priličan nesklad između broja izrečenih sankcija PMU sa nacionalnim pokrivanjem i realnog stanja u medijskoj sferi koja je u domenu REM-a", smatra Mirković.

Na pitanje EURACTIV-a kako se procenjuje koji sadržaj u medijima podržava nasilje i kriminalno ponašanje, Mirković kaže da je jasno da to treba da čini Regulatorno telo za elektronske medije - članovi Saveta kao i stručne službe.

"Da se Zakon o elektronskim medijima dosledno poštuje, kao što to nije slučaj (pogledajte statisiku dosdašnjih sankcija) i da su sankcionisani svi prekršioci gorespomentih odredbi, ne bi bilo dilema ko i kako procenjuje problematične sadržaje. Tu nema nikakve dileme - sve ostalo je zamagljivanje suštine u kojoj postojeći zakonodavni okvir daje više nego dovoljan osnov da se sankcionišu i eliminišu svi neželjeni programski sadržaji", zaključio je on.

(EURACTIV.rs)