Jedan od najvećih problema novinarki tiče se njihovog položaja. U Srbiji gotovo da nema žena na uredničkim pozicijama, a tu su i finansijska nesigurnost, nerazumevanje šta sve spada u zlostavljanje, kao i svakodnevne pretnje i napadi.
U Srbiji i čitavom regionu žene se češće bave istraživačkim novinarstvom od muškaraca. Koliko god da odgovorno i požrtvovano pristupaju svom poslu, neretko se susreću da nejednakim mogućnostima u svim sferama. Upravo su problemi sa kojima se susreću novinarke bili tema panela "OTPORne i glasne: novinarke kao braniteljke ljudskih prava", koji je u sredu, 26. marta održan u KC Gradu.
Kako je navedeno tokom panela, jedan od najvećih problema novinarki tiče se njihovog položaja. U Srbiji gotovo da nema žena na uredničkim pozicijama, osim ako su u pitanju časopisi i portali koji se bave ženskim temama. Drugi problem je finansijska nesigurnost - bilo da su u pitanju samohrane majke, ili da isplaćuju kredite, brojne novinarke pored toga imaju i jako male plate (između 35.000 i 50.000 dinara) i teško žive, iako su vrhunske novinarke, navela je Jelena Diković iz Danas-a. Tu je i nerazumevanje (pogotovo) mladih novinarki šta sve spada u zlostavljanje i gde treba podvući crtu kada se sagovornik ponaša nedolično, naročito ako je u pitanju osoba na javnoj funkciji, osoba iz kriminalnog miljea i slično, istakla je Dina Đorđević (CINS).
Problemi novinarki u manjim sredinama
Svi ovi problemi pogađaju kako novinarke u većim gradovima, tako i one u manjim sredinama, gde je daleko teže baviti se istraživačkim novinarstvom.
„Teško dolazimo do informacija zato što se uvek nešto dešava iza onoga što se želi plasirati u javnosti. Imamo i problem nedostatka adekvatnih sagovornika na određenu temu. Na primer, kada želimo da vidimo kako se neki standardi implementiraju u našoj lokalnoj zajednici koji su u skladu sa standardima Evropske unije, ne možemo da nađemo adekvatnog sagovornika ili sagovornicu", objašnjava za EURACTIV Mirela Fazlić sa TV Foruma Prijepolje na kojem rade samo žene. Druga vrsta problema sa kojima se susreću tiču se finansijskih pritisaka.
"Nismo nikada kompletno ignorisani što se tiče konkursa koje raspisuje opština Prijepolje, ali smo ranijih godina većinom dobijale minorne cifre koje smo vraćale jer nismo želele da neko za 50.000 ili 100.000 dinara želi da veruje da je nama nešto dato. Tako da, ako bismo zavisile od lokalne samouprave i načina na koji ona dodeljuje novac medijima, mi bismo se sutra već ugasile", dodaje Fazlić, čija se redakcija projektno finansira, što je opet neizvestan izvor.
Upravo zbog toga, a i zato što su lokalne redakcije uglavnom manje, na TV Forum Prijepolje raspolažu i sa manje ljudskih resursa, pa nisu samo novinarke. Moraju da budu i voditeljke u studiju, da pišu projekte, da izveštavaju i organizuju događaje, što ih, kako kaže Fazlić, nekada i udalji od posla kojim se bave novinarke koje su rasterećene tih stvari, i na to su morale da se naviknu.
Pretnje i napadi na novinarke
Nedavno je BeFem sproveo kampanju „Uzbuna", koja je bila njihov način da kao aktivistkinje skrenu pažnju na položaj novinarki. U prvi plan su istakle napade i pretnje koje gotovo svakodnevno stižu novinarkama.
„Najrazličitije su pretnje, od toga da im prete lokalni moćnici da će ih zatvoriti, da neće više nigde raditi, pa do pretnji smrću, silovanjem. To su napadi na internetu koji su sve češći, sve masovniji, protiv kojih se, čini mi se, nema puno načina borbe. Oni ostavljaju ozbiljne psihološke posledice na novinarke, kao što bi ostavile posledice na bilo koju drugu osobu, samo su novinarke zbog svog javnog posla i zbog toga što načinju osetljive teme prve na udaru", objašnjava za EURACTIV Aleksandra Mališić iz BeFem-a.
To nije jedini razlog zašto su novinarke žrtve onlajn nasilja.
„Drugi razlog, ja bih rekla, jeste što je ovo i dalje u velikoj meri patrijarhalno društvo, tako da će ženu uvek napasti tako što će joj pretiti silovanjem. To je ultimativni odgovor ako nam se ne sviđa rad neke novinarke i to je ono što je problematično. Dakle, rad novinarke može da nam se ne sviđa, mi možemo da ga kritikujemo, ali nedopustivo je pretiti joj nasiljem. Time se zapravo potcrtava da novinarki tu nije mesto - kad bi to radio muškarac, nikada mu niko ne bi pretio silovanjem. To nije specifično samo za novinarstvo, ali mi se time bavimo", dodaje Mališić.
Napadi, pretnje i vređanja se uglavnom svode na fizički izgled novinarki. Kako je navela, Jelena Diković, kao i njena koleginica Snežana Čongradin primorane su da nose biber sprej sa sobom. U manjim sredinama, kao što je Prijepolje, kod većine ljudi kada pomenete određene teme, poput prava žena, ljudi reaguju iz pozicije neznanja, iz koje se rađaju predrasude.
„Mi se konstantno suočavamo sa tim da smo stalno u konfliktu sa bilo kim ko ima mišljenje koje je ili mizogino, ili nije u skladu sa nekim osnovnim principima ljudskosti, osnovnih ljudskih prava. Prijepolje je mala sredina i mi počivamo na tim patrijarhalnim normama. Kod nas je patrijarhat toliko vidljiv, da i kad idete ulicom, osećate kako vas neko posmatra. Ako ste drugačije obučeni, ne možete nikada proći neprimećeno, pogotovo mi koji se bavimo javnim poslom", objašnjava Fazlić.
Koraci ka poboljšanju položaja novinarki
BeFem je nedavno objavio Feminističku medijsku deklaraciju, koja predstavlja mogući korak u zajedničkoj borbi za poboljšanje položaja novinarki. Okupile su žene koje se bave medijima i feminističkom teorijom i sa njima razgovarale o svim problemima koji postoje u lokalnim medijima, koji su pritisci i iz kojih centara moći. Pored svih navedenih problema, rad novinarki se često relativizuje, omalovažava i na sve to dobijaju svakodnevno pretnje.
„Razmišljale smo šta možemo sve zajedno da uradimo i to jeste jedna vrsta udruživanja. Taj dokument treba da okupi različite zajednice, pre svega novinarke, ali mislimo da je tu važno da budu saveznice i aktivistkinje i profesorke, da bismo nekakvu promenu mogle da izguramo. Mislimo da je važna neka vrsta sindikalnog organizovanja i širenja saveza koje onda ima snagu da vrši pritisak da bi se neki pravilnici eventualno i usvojili. To se neće desiti ako je neka mala redakcija usvojila, pa sad ćemo i mi - ne. Dakle, tek kad se novinarke budu organizovale da makar krenu od jednog pitanja, onda će možda moći i da izvrše pritisak da se zaista dese neke promene unutar redakcija", objašnjava Mališić.
U TV Forumu Prijepolje zajedno sa NUNS-om trenutno rade na izradi Strategije za zaštitu od onlajn nasilja.
„Na sredini puta smo. Stavili su nas u priču o kojoj mi nekada nismo ni razmišljale - da li procenjujemo određene rizike od objavljivanja neke priče, kako bi novinar ili novinarka trebalo da bude zaštićen/a u tom određenom momentu. Mi nismo pod konstantnim pritiscima, zato se možda nije ni javila ta potreba da imamo određenu strategiju, ali mislim da je važno definisati i staviti nešto na papir - to je korak ka implementaciji u praksi. Barem da znamo, da nam se ne desi kao što nam se dešavalo kada smo imali određene napade - da nismo skrinšotovale komentare koji su bili uvredljivi, zato što nismo znale u tom momentu da to treba. Kada vam se to dešava, ne možete baš stvari da posložite kako bi trebalo, ali eto - mi smo do sada učile na greškama, a nadamo se da ćemo ih sada preduprediti", zaključuje Fazlić.
(EURACTIV.rs)