Kultura je ono što povezuje Srbiju i Austriju, ocenjuje u autorskom tekstu za naš specijal direktor Austrijskog kulturnog foruma Beograd,
O kulturnim odnosima Austrije i Srbije, koje su vremenom kreirali umetnici i locirali dve zemlje u evropski prostor, širenju kontakata i delatnosti u svim oblastima umetnosti i nauke i prisustva i u svim ostalim mestima i gradovima pored prestonice, za EURACTIV piše Adrijan Fajks, direktor Austrijskog kulturnog foruma Beograd.
Kako se moj mandat na funkciji direktora Austrijskog kulturnog foruma Beograd bliži kraju, na velikom sam iskušenju da pružim osvrt na četiri intenzivne i plodonosne godine sa svojim timom u Srbiji i da stavim naglasak na više od 300 događaja, među kojima se nalaze projekti digitalne umetnosti „At Second Glance", velika izložba Ervina Vurma „Jedan minut zauvek", austrijski filmski festivali, saradnja sa studentima, događaji umrežavanja i još mnogo toga što smo realizovali.
Pošto ovakve retrospektive uvek budu pomalo preuveličane, ja bih umesto toga izneo tri teze o značaju austrijskog kulturnog rada u inostranstvu, čiju 50. godišnjicu ove godine obeležavamo u Ministarstvu spoljnih poslova Austrije. O raznovrsnom programu se možete informisati preko naših društvenih mreža i početne stranice veb-sajta kako biste stekli jasniju sliku.
Zajednička kultura je osnova uspešne spoljne politike
Austrijsko-srpski kulturni odnosi sežu nekoliko vekova u prošlost i neizmerno su obogatili obe zemlje. Da navedem samo neke od bezbrojnih primera: prve srpske novine izašle su u Beču 1813, kao i Srpski rečnik Vuka Karadžića 1816; u Beču je štampana i prva karta Kneževine Srbije. Velikani slikarstva Uroš Predić i Paja Jovanović, kao i nauke Nikola Tesla, Milutin Milanković i Jovan Cvijić studirali su u Beču ili Gracu. Nasuprot tome, rad umetnika kao što su Jakob Alt, Julija Vitgens ili Feliks Kanic ne mogu se razumeti bez znanja o njihovim putovanjima i boravku u Srbiji. Lista bi se lako mogla nastaviti do današnjih dana.
Na takvim referentnim tačkama, daleko više od onih iz diplomatske ili vojne istorije, počivaju naši odlični bilateralni politički i ekonomski odnosi. Zajednički kulturni okvir koji Srbiju i Austriju locira u (centralno)evropski kulturni prostor kreirali su umetnici, intelektualci i naučnici, a ne političari.
Stoga je zadatak austrijske kulturne delatnosti u inostranstvu da ovu zajedničku kulturnu osnovu proširi u otvorenom dijalogu sa zemljom domaćinom i da je dopuni savremenim sadržajima kako bismo se i u budućnosti razumeli - zato smo izabrali moto za tribinu kulture „IZvan tradicije" (iz tradicije / izvan tradicije).
Kulturna delatnost u inostranstvu treba da se pozabavi velikim pitanjima našeg vremena
Trenutno se suočavamo s najmanje tri velika civilizacijska izazova -- klimatskim promenama, neverovatnim prodorom veštačke inteligencije i globalnim i agresivnim antihumanizmom i antiracionalizmom na pragu Evrope -- koji se očigledno mogu prevazići samo nadnacionalnom saradnjom.
Zbog brzine razvoja, našim društvima nedostaje prilagođen konceptualni, filozofski i estetski okvir i uverljive utopije. Ove praznine mogu početi da popunjavaju samo filozofi i filozofkinje, umetnici i umetnice, književnici, književnice, naučnici i naučnice koji su, naravno, međunarodno umreženi.
Spoljna kulturna politika Austrije i austrijski kulturni forumi mogu da daju mali ali suštinski doprinos ovome, zbog čega će fokus u narednih nekoliko godina biti na ovim temama budućnosti i na interdisciplinarnim, na izložbama zasnovanim na dijalogu u „Laboratorijama nade", koje će u skladu s dugoročnim fokusom austrijske spoljne politike biti realizovane 2024. godine u Sarajevu, Tirani i Beogradu.
Lokalno prisustvo je važnije nego ikad
Mreža austrijske spoljne kulturne politike, sa svojih trideset austrijskih kulturnih foruma i desetinama ambasada širom sveta, mogla bi izgledati kao zastarela u vremenima dominacije društvenih medija, onlajn konferencija, videa na zahtev i muzičkog striminga.
Međutim, upravo zbog preplavljenosti digitalnim sadržajem i kontaktima, jedno veče u bioskopu, otvaranje izložbe ili naučna radionica ostavljaju trajniji utisak od sati konzumacije digitalnih medija. Kvalitet iskustva je važniji od pukog kvantiteta.
Zato naša spoljna kulturna politika mora i dalje da se fokusira na uspostavljanje ličnih kontakata, mreža i neočekivanih iskustava. Za Austrijski kulturni forum Beograd to znači nastavak širenja naših kontakata i delatnosti u svim oblastima umetnosti i nauke i našeg fizičkog prisustva i u svim ostalim mestima i gradovima pored prestonice.
EURACTIV specijal posvećen je sveukupnim odnosima Austrije i Srbije, kroz sve aspekte saradnje. Pogledajte ceo specijal.
(EURACTIV.rs)