Zaključak Regionalne konferencije o bezbednosti je da novinari plaćaju visoku cenu profesije. Istaknuta je potreba efikasne istrage napada na novinare i rad na prevenciji
U proteklih 20 godina u svetu je ubijeno oko 1.700 novinara, čime je novinarstvo svrstano u jednu od najugroženijih profesija. Na meti je najčešće zdravlje, a sve češće i život.
Smrt novinara je, prema rečima jednog iskusnog urednika, vrh ledenog brega, a spod toga je na desetine napadnutih, pretučenih, zaplašenih novinara, piše RTS.
"Rizik je ugrađen u našu profesiju i nisu svi rizici vezani za državnu represiju i za odnos jednog društva prema slobodi govora. Sada je užasno rizično izveštavati sa fudbalskih utakmica, 16 novinara je poginulo u poslednjih deset godina. Imate demonstracije koje su takođe užasno opasne. Najguroženiji su oni među nama koji idu u rat da bi nam javili šta se tamo zaista događa, zato što ne možemo, nećemo, ne smemo svi da odemo“, istakao je novinar Branko Čečen.
Rizici se, sa razvojem tehnologija, menjaju i postaju složeniji. Novinarima se preti uglavnom preko društvenih mreža, a većina redakcija nema ustanovljene mehanizme postupanja u slučaju digitalnih napada na zaposlene.
Pred tužilaštvom su od početka ove godine otvorena već četiri predmeta.
Branko Stamenković, zamenik Republičkog javnog tužioca, naveo je da u odnosu na period pre 2016. novinari sada mogu, znajući da će javno tužilaštvo i policija, reagovati momentalno, da se direktno obrate kontakt tačkama, kontakt tačke momentalno reaguju.
"Tokom 2023. imamo značajno manji broj nepoznatih izvršilaca krivičnih dela, značajno veći broj presuda i kaznenih mera", dodao je Stamenković.
Među poslednjim presudama bila je ona kada je Apelacioni sud oslobodio okrivljene za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije što je dodatno uzmemirila struku.
Reakcija i iz Brisela bila je poruka u kojoj se kaže:
"Nadamo se da će i takvi slučajevi iz prošlosti biti rešeni".
Emanuel Žiofre, šef Delegacije EU u Srbiji navodi da ne sme da postoji rizik slobodnog izražavanja.
"Radnici medija plaćaju visoku cenu za svoju profesiju, posebno novinarke koje su izložene stigmatizaciji. Mi to vidimo globalno, u EU i u Srbiji. EU je u godišnjem izveštaju o stanju napretka Srbije napomenula da su i policija i tužilaštvo brzo reagovali na nekoliko slučajeva napada i pretnji na novinare, ali je ocenila da celokupni ambijent za nesmetano ostvarivanje slobode izražavanja još uvek treba dodatno ojačati u praksi", naglasio je Žiofre.
Inače, skoro polovina novinara kaže da često doživljava stres na poslu, dok svaki četvrti kaže da je to svakodnevno.
To u većini slučaja utiče i na porodicu, pa zato mladi sve manje žele da se bave ovim poslom , još jedna je od poruka koja se mogla čuti.
(M.A./EURACTIV.rs)