Slovačko Ministarstvo kulture odlučilo je da će smanjiti finansiranje projekata koji se tiču LGBT+ populacije.

"LGBTI+ organizacije [...] više neće parazitirati na novcu iz resora kulture. Ja to sigurno neću dozvoliti pod svojim rukovodstvom", napisala je Šimkovičova u zvaničnom saopštenju ministarstva na Fejsbuku.

Ministarka je rekla da "odbacuje progresivnu normalizaciju" i da je njena osnovna ideja budućeg rada resora "povratak u normalnost".

Nevladina organizacija Saplink, koju je Šimkovičova takođe napala u svom govoru, njenu izjavu smatra pokušajem "cenzure i diskriminacije".

"Zgroženi smo što ministarka javno napada konkretnu manjinu i određenu nevladinu organizaciju, sa kojom državni organi do sada nisu imali problema", reagovao je direktor kompanije Saplink Robert Furiel.

Organizacija je saopštila da već 12 godina "dopunjuje i zamenjuje državu u zaštiti i odbrani ljudskih prava LGBTI+ osoba", te da lične sklonosti ministrke ne mogu biti jedini kriterijum da li će država nešto podržati ili ne.

Slovačka ostaje jedno od najtežih mesta za život LGBTK+ osoba u EU. U studiji istraživačkog centra GLOBSEC iz 2023. godine, 63 odsto Slovaka se protivilo garantovanju određenih prava LGBTK+ osoba, kao što je pravo na brak.

Ova nerazjašnjena tema dospela je u centar pažnje nakon što su dve osobe ubijene ispred gej bara u Bratislavi u oktobru 2022. Pucnjava je klasifikovana kao teroristički napad i zločin iz mržnje protiv LGBT osoba.

Nakon tragedije, mnogi su pozvali na bolju zaštitu LGBTK+. Predsednica Zuzana Čaputova je napomenula da je dvostruko ubistvo rezultat animoziteta koji je "dugo bio podstaknut glupim i neodgovornim izjavama političara".

Uprkos svemu ovome, u Slovačkoj se od tada malo toga promenilo – LGBTK+ prava nisu ojačana, a verbalni napadi ostaju tema koja se ponavlja među slovačkim političarima.

(JA/EURACTIV.rs)