Francuska nacionalna policija nelegalno koristi izraelski softver za prepoznavanje lica Briefcam od 2015. godine, izvestili su u utorak (14. novembra) francuski istražni mediji Disclose.

"U 2015. godini, [francuski] organi za sprovođenje zakona tajno su nabavili softver za analizu fotografija uz pomoć video nadzora od izraelske kompanije Briefcam. Ministarstvo unutrašnjih poslova je osam godina skrivalo upotrebu ovog alata koji omogućava prepoznavanja lica", navodi se u članku Disclose-a.

Disclose kaže da je imao pristup internim imejlovima i dokumentima francuske nacionalne policije, koji predstavljaju dokaz korišćenja Briefcam-a bez pravne osnove.

Euractiv se obratio francuskoj službi za zaštitu privatnosti podataka (CNIL), francuskom Ministarstvu za digitalne tehnologije, Ministarstvu unutrašnjih poslova i Generalnoj direkciji nacionalne policije (DGPN) za komentar, ali u trenutku objavljivanja nije dat odgovor.

Navodna kršenja zakona

Ako se potvrdi, upotreba Briefcam-a bi prekršila francuski Zakon o informatici i slobodi ažuriran 2019. godine, u kojem se navodi da je zabranjeno "koristiti bilo koji biometrijski sistem identifikacije, [ili] obrađivati bilo kakve biometrijske podatke, i […] implementirati bilo kakve tehnike prepoznavanja lica" .

Ova zabrana proizilazi iz primene Opšte uredbe EU o zaštiti podataka (GDPR) iz 2018. godine, koja kaže da je zabranjena obrada svih biometrijskih podataka, uključujući slike lica.

Izvor: EPA-EFE/Mohammed Badra

Kako navodi Disclose, Ministarstvo unutrašnjih poslova je svesno da policija koristi izraelski softver. U članku se navodi da je visoki zvaničnik u Upravi za nacionalnu javnu bezbednost (DNSP) pri Ministarstvu unutrašnjih poslova poslao mejl svojim pretpostavljenima u kojem je pisalo: "Bez obzira na softver koji se koristi (posebno Briefcam), zabranjeno je okretati se bilo kom uređaju za podudaranje ili prepoznavanje lica".

Šta ako se potvrdi?

Prema rečima Floriana Leibovicia, direktora prodaje Briefcam-a za Evropu, policijske stanice u više od stotinu opština koriste softver u Francuskoj, koji, prema samoj kompaniji, može da "detektuje, prati, izdvaja, klasifikuje i upozorava na osobe koje su predmet interesovanja a koje se pojavljuju u snimcima u realnom vremenu ili forenzički".

Francuski poslanik i član odbora francuske organizacije za zaštitu podataka Filip Latombe rekao je za Euractiv: "Pravo pitanje je: kako se i ko vrši prepoznavanje lica?".

Objasnio je četiri načina da se odgovori na ova dva pitanja, sa različitim "nivoima krivice".

Po Latombeovom mišljenju, prva mogućnost bi bila da francuska policija koristi Briefcam "bez upotrebe njegovih biometrijskih alata i pod nadzorom sudije". Tada, po njegovom mišljenju, ne bi bilo pravnih pitanja.

Drugo, ako policija "koristi alate za prepoznavanje lica za konkretan pretres i pod nadzorom sudije". Ovo zaista ne bi imalo pravnu osnovu, ali bi bilo donekle prihvatljivo zbog nadzora sudskog organa u kontekstu istrage.

Treće, francuski poslanik je objasnio da ako policija koristi alate za prepoznavanje lica za generalno skeniranje lica ljudi pod nadzorom sudije, kršenje bi bilo ozbiljno jer bi se izjednačilo sa masovnim nadzorom zabranjenim zakonima EU i Francuske.

U najgorem slučaju, policajci bi radili takvo generalizovano skeniranje bez sudskog nadzora, što Latombe smatra ozbiljnim kršenjem postojećih zakona.

Ipak, Latombe je izjavio da, kako stvari stoje, i prema informacijama koje je imao u ovom trenutku, izgleda da je francuska policija koristila Briefcam za naknadne istrage, koristeći specifične pretrage koje su možda koristile prepoznavanje lica, ali bez upotrebe generalizovano skeniranje i pod nadzorom sudije.

(EURACTIV.rs)