Tamo gde su osnovna ljudska prava dovedena u pitanje, devojčice moraju da se ponašaju posramljeno, da se kriju ako ih talibani uhvate da se školuju, jer je to po njihovim zakonima zabranjeno.

Tamo gde su osnovna ljudska prava dovedena u pitanje, devojčice ovako moraju da se ponašaju ako ih talibani uhvate da se školuju, jer je to po njihovim zakonima zabranjeno.

Pričajući njihovu priču CNN zaštitio je identitete, koristeći lažna imena, jer je "rizik preveliki". Dozvoljen im je pristup snimanju jedne od tajnih učionica SRAK pod uslovom da se lokacija škole i identitet učenica i osoblja ostanu skriveni radi njihove bezbednosti.

Leto 2021. godine, Hakim je sa užasom gledala kako tenkovi talibana ulaze u Kabul usred haotičnog povlačenja Sjedinjenih Američkih Država iz zemlje. Ovaj put grupa je obećala progresivniju vladu u odnosu na svoju prethodnu fundamentalističku vladavinu između 1996. i 2001. godine.

Na konferenciji za novinare održanoj neposredno nakon preuzimanja vlasti, visoki talibanski lideri insistirali su da će žene i devojčice biti zaštićene od nasilja i da će obrazovanje ostati pravo za sve. Hakim nije verovala ni reči, kaže.

"Oni su rekli iste reči kao i pre, tvrdeći da će stvoriti (Avganistan) u skladu sa šerijatskim zakonom i islamskim vrednostima, da će devojčice ponovo ići u školu i da će žene moći raditi i pohađati univerzitet", rekla je Hakim.

Izvor: EPA-EFE/SAMIULLAH POPAL

"Pomislila sam, lažu, neće se promeniti i nikada neće dozvoliti devojčicama da ponovo idu u školu."

Talibanska obećanja su brzo izneverena. Devojčicama nije dozvoljeno pohađanje škole nakon šestog razreda, a zabranjen im je i pristup univerzitetima.

Žene se brišu iz javnog života u Avganistanu od strane sve muške vlade. Prošlog decembra, svim lokalnim i međunarodnim nevladinim organizacijama, uključujući i Ujedinjene nacije, naređeno je da spreče svoje zaposlene žene da dolaze na posao. Ove godine, talibani su zatvorili sve salone lepote širom zemlje, industriju koja je zapošljavala oko 60.000 žena.

UN je u junu ove godine opisao talibanske restrikcije kao "diskriminatorske i misogynističke" i rekao da njihovo vladanje može predstavljati "rodnu apartheid" i "zločin protiv čovečnosti".

CNN je tražio komentar od talibana o tome zašto su devojčicama i ženama zabranjeni pristupi obrazovnim mogućnostima, ali nije dobio odgovor. Hakim je došla do zaključka da je nastavak pružanja obrazovanja devojčicama jedini način da se suprotstavi talibanima. Suočena sa ponavljanjem istorije, okrenula se primeru avganskih žena koje su se oduprle nedaćama pre više od 25 godina, poslednji put kada su talibani preuzeli kontrolu.

Izvor: EPA-EFE/HEDAYATULLAH AMID

"Pitala sam se, šta je radila mlada generacija 1996. godine kada su talibani bili na vlasti? Kako su živele? Želela sam da kreiram nešto, barem nešto gde bi se devojčice okupljale i imale svoju unutrašnju zajednicu, u podzemnim prostorima da uče i budu obrazovane", priča ova hrabra mlada žena.

Krenula je da širi priču, pozivajući sve koje poznaje, a u toj grupi našla se i njena prijateljica Marjam, inače učiteljica koja je odmah bila spremna da se priključi ideji. I saman je, kaže, želela da se oslobodi talibanskih ograničenja.

Nakon što je talibanska grupa nametnula zabranu obrazovanja za devojčice, Marjam kaže da je bila zarobljena kod kuće i osećala se kao "zombi", bez ičega da radi i bez mogućnosti izlaska. Situacija ju je dovela do teške anksioznosti i depresije, kaže.

Kako se širila priča, širio se i krug zainteresovanih devojčica

Marjam kaže da se, kako se škola pročula, sve više učenica počelo upisivati, i primetila je da su devojke osećale olakšanje što mogu pobeći pritisku boravka kod kuće.

"To pokazuje koliko su očajne da pobegnu od stresa sedenja kod kuće i razmišljanja o tome kako im je uskraćeno pravo", rekla je.

Na dan kada je CNN posetio Maryaminu tajnu učionicu, oko 30 devojčica je bilo skupljeno u malom prostoru kako bi učile engleski, matematiku, nauku i krojački zanat.

"Škola je poput svetla za mene, kao put gde mogu videti sreću i izlazak sunca na kraju. To mi daje nadu da će jednog dana redovne škole ponovo biti otvorene, i svaka devojčica će moći slobodno ići u školu, a žene će moći vratiti se svojim poslovima," rekla je Marjam.

Takva nada je preko potrebna u Avganistanu. Stopa anksioznosti, depresije i samoubistava među ženama raste u Avganistanu od povratka talibana na vlast, prema UN-u.

Jedna od učenica, Fatima (16), bila je među mnogim devojkama i ženama koje su se osećale depresivno i anksiozno dok su bile ograničene u svojim domovima talibanskim zabranama, a njihove buduće mogućnosti tragično smanjene.

"Mislila sam da me izbacuju iz društva. Osećalo se kao da sam zatvorenik, kao zatvoreniku kojem je dozvoljeno samo jesti i piti, ali ništa drugo," rekla je ona i dodala da nije želela ni onda ni sada da bude teret svojoj porodici i društvu, kao i da obrazovanjem želi da ostvari svoje snove.

'Polovina čoveka'

Fazia Kufi, aktivistkinja za prava žena i pionirska avganistanska zakonodavka pod prethodnom međunarodno podržanom administracijom, seća se slične promene režima kada su talibani prvi put došli na vlast.

Govoreći iz egzila, kaže da su žene tada suočile sa istim ograničenjima kretanja i obrazovanja kao danas. I 1997. godine, baš kao i Hakim, započela je tajnu školu, ali s nekim razlikama.

"To je uvek bilo mali broj devojčica, možda šest ili sedam, učila sam ih samo engleski i nauku, da ne bismo izazivali sumnju (talibana). Morali smo biti veoma oprezni i preduzimati mere opreza kako bismo ih sprečili da nas otkriju," priseća se.

Kaže da ih napolju talibani gledaju kao da su pola čoveka, govorili bi im da pokriju lice.

Tokom svoje kasnije političke karijere, Kofi je postala prva žena izabrana u avganistanski parlament 2005. godine, a zatim i prva žena zamenica predsedavajućeg zemlje. Nakon povratka talibana 2021. godine, pobegla je iz zemlje, s nadom da će jednog dana moći da se vrati.

Nada jača od straha

Marjam priča da je nada u bolje sutra jača od straha. A, strah je preveliki. Naročito kad su čuli da talibani obilaze kvartove u potrazi za ilegalnim aktivnostima.

"Plašim se, doživljavam strah u svakom trenutku. Ali istovremeno idem dalje s nadom da će sutra biti bolje nego danas. Postoji snaga jača od straha, to je naša nada za budućnost," rekla je ona.

Ako ih ipak uhvate? Ne znaju šta će. Fatma kaže da je "vredno rizika" i da će, ako je uhapse, reći "samo želim da budem obrazovana".

 "Ne želim sedeti kod kuće, to nije zločin," dodala je.

(EURACTIV.rs)