Zašto Džo Bajden ne ide na krunisanje kralja Čarlsa Trećeg? U pitanju je tradicija duga vekovima, nijedan američki predsednik nikada nije prisustvovao.
Krunisanje kralja Čarlsa Trećeg biće 6. maja u Londonu, i dok će tom svečanom činu prisustvovati zvaničnici zemalja širom sveta, jedan istaknuti državnik neće doći - američki predsednik Džo Bajden. Kralj Čarls Treći položiće zakletvu u Vestminsterskoj opatiji, pred hiljadama podanika i čelnika drugih zemalja. Ali Džo Bajden neće biti među njima, i nije prvi, jer nijedan američki predsednik nikada nije prisustvovao krunisanju u Velikoj Britaniji.
Bajden je zvao kralja Čarlsa Trećeg telefonom i rekao mu da će poslati svoju suprugu Džil kao diplomatskog izaslanika. Bela kuća nije iznela konkretan razlog za odsustvo predsednika, već je samo saopštila da je izrazio želju da se sa kraljem sretne drugom prilikom.
Razne su teorije o tome zašto Bajden ne ide na Čarlsovo krunisanje, pa "Bi-Bi-Si" prenosi da je konzervativni član parlamenta Bob Sili izjavio da je to "priličan propust" od strane američkog predsednika. Urednik vesti o kraljevskoj porodici "Mirora", Rasel Majers, istakao je da je "Bajden previše ponosan na svoje irske korene". Ali istoričari kažu da razlog uopšte nije politički, i da je odsustvo američkih predsednika na krunisanjima "tradicija duga vekovima".
"Svakako ne mislim da je izostanak znak da Bajdenu nije važno da dođe. Priča da ima anti-Britanske stavove nije istinita, on neće doći jer nijedan američki predsednik ikada nije došao na krunisanje, pa zašto početi u 21. veku", rekla je profesorka istorije na Američkom univerzitetu, Lora Birs.
Pre vladavine kraljice Viktorije, odnos Amerike i Britanije bio je "prilično neprijateljski", nakon američke revolucije i rata 1812. godine. Uspon kraljice Viktorije doneo je novu eru američke fascinacije monarhijom, takozvanu "Viktorijinu groznicu", ali ni tada predsednik Martin van Bjuren nije došao na krunisanje.
"Ranije nije bilo praktično da američki predsednici dođu, i mislim da je kasnije to jednostavno postalo tradicija", dodala je profesorka Birs.
Istoričar iz Kraljevskog istorijskog udruženja, Troj Bikam, kazao je da putovanje avionom preko Atlantika nije ni počelo pre 1939. godine, tri godine nakon krunisanja kralja Džordža Šestog.
Drugi svetski rat je, kažu istoričari, doneo prekretnicu u odnosima dve sile. Kroz rat su kralj Džordž Šesti i njegova kćerka, princeza Elizabeta, razvili blizak odnos sa tadašnjim komandantom savezničkih snaga u Londonu, Dvajtom D. Ajzenhauerom.
Samo nekoliko meseci nakon smrti kralja, Ajzenhauer je izabran za 34. predsednika Amerike. Ali nije došao na Elizabetino krunisanje. Amerika je tada bila upletena u rat u Koreji, i predsednik Ajzenhauer bio je potrebniji u Vašingtonu, navodi istoričar Sam Edvards.
Propušteno krunisanje nije ugrozilo njihov odnos i Ajzenhauer je 1957. primio kraljicu Elizabetu Drugu u prvoj zvaničnoj poseti Americi. Dve godine kasnije, predsednik i porodica boravili su na kraljičinom imanju Balmoral.
Kraljica Elizabeta Druga bila je monarh sa najdužom vladavinom, tokom koje je Amerika promenila 14 predsednika. Nije upoznala samo jednog od njih, Lindona Džonsona. Za to ni Bela kuća, ni palata nisu nikada dale konkretan razlog ali se smatra da je Džonson bio previše zauzet ratom u Vijetnamu. Tri aktuelna predsednika su boravila u zvaničnoj poseti Britaniji, dok je kraljica otišla u četiri zvanične posete Americi.
Džo Bajden odlučio je da se drži tradicije i pošalje diplomatskog izaslanika na krunisanje. Već je prihvatio poziv za zvaničnu posetu, mada datum još uvek nije poznat. Ali dolazak na krunisanje je, kažu istoričari, "samo delić savremene slagalice transatlantskih odnosa".
(EURACTIV.rs)