U čemu je tajna trajanja, gde sebe vide za 10 godina, na kojim poljima Slovenija i Srbija mogu da učvrste i prošire poslovnu saradnju...o ovim ali i drugim temama govorila je Danijela Fišakov, predsednica Slovenačkog poslovnog kluba
Tokom 20 godina postojanja Slovenački poslovni klub demonstrirao je mnoge kvalitete koje su doprinele njegovoj dugovečnosti i vitalnosti, a otvorena komunikacija, razmena iskustava i uspostavljanje poslovnih veza učestvovali su u povećanju vrednosti i značaju organizacije.
U čemu je tajna trajanja, gde sebe vide za 10 godina, na kojim poljima Slovenija i Srbija mogu da učvrste i prošire poslovnu saradnju...o ovim ali i mnogoim drugim temama za EURACTIV je govorila Danijela Fišakov, predsednica Slovenačkog poslovnog kluba.
Kako biste opisali ključne faktore koji su doprineli dugovečnosti i vitalnosti SPK?
Obeležavanje 20 godina postojanja impresivno je dostignuće za svaku organizaciju. Ključni faktor za dugovečnost je kontinuitet u radu, stalno angažovanje i podrška članova. Aktivnosti članstva nisu prestajale od samog nastajanja SPK do danas, a ni krizna vremena ga nisu ugrozila. Suštnina poslovnih klubova je u izgradnji jakih mreža i povezivanju njegovih članova.
SPK je uspeo da izgradi snažnu mrežu članova koji aktivno sarađuju, podržavaju jedni druge i značajno doprinose njegovoj vitalnosti, organizuje brojne zanimljive i korisne događaje, kao i aktivnosti, uvek relevantne za interese članova. One obuhvataju različite formate delovanja, počev od rada "jedan na jedan" do organizovanja vrlo posećenih poslovnih konferencija, seminara, radionica, panel rasprava, društvenih događaja i drugih inicijativa.
Sve ovo vreme SPK se predano trudi da svojim članovima konstantno isporučuje raznovrsne vrednosti i članovi ih pronalaze kroz dobijanje informacija i stručnih saveta, stvaranja poslovnih prilika, pristupa resursima ili nekog drugog oblika podrške. Da bi ostao relevantan tokom svih ovih godina, ne samo da smo morali da aktivnosti i programe prilagođavamo u skladu sa promenama u ekonomskom i društvenom okruženju, nego i konkretnim potrebama svojih članova. U tom prilagođavanju SPK se pokazao vrlo uspešan i inovativan.
Koji su planovi za narednih 10 godina?
Veliki sam zagovornik saradnje i povezivanja privrednika iz Slovenije i Srbije, a i šire. Stalni prioritet je dalji razvoj mreže kontakata i povezivanje privrednika i poslovnih organizacija iz Slovenije i Srbije kako bi se osnažili postojeći poslovni odnosi i stvorili novi. U tom smislu organizujemo susrete i događaje koji privrednicima pružaju priliku za upoznavanje, razmenu ideja i uspostavljanje novih poslovnih veza. Sve značajnija će biti i uloga SPK u promovisanju investicionih prilika u regionu.
Saradnja sa drugim poslovnim klubovima i organizacijama u regionu će jačati, a mi ćemo se fokusirati na stvaranje partnerstava sa drugim poslovnim klubovima i razmenu iskustava i najboljih praksi kako bi se unapredila poslovna klima u okruženju i stvorila platforma za uspešnu regionalnu saradnju. Nastavćemo da promovišemo investicije i poslovne prilike kao i da pružamo podršku svojim članovima u njihovom poslovanju.
Koje prednosti poslovanja u Srbiji biste istakli kao ključne za strane investitore?
Poslednjih godina Srbija se pozicionirala kao jedna od najznačajnijih investicionih destinacija Centralne i Istočne Evrope. Prednosti poslovanja u Srbiji ogledaju se kroz konkurentne poreske stope koje su među najnižima u Evropi, restruktuiran i stabilan finansijski sistem, jednostavne procedure osnivanja i registracije preduzeća, jednostavne procedure za obavljanje spoljno-trgovinskog poslovanja i realizaciju ulaganja, slobodan pristup tržištu od preko 1,1 milijarde potrošača, kvalitetno poslovno okruženje uz sistem podsticajnih mera koje daje država, te obrazovanu radnu snagu, posebno u oblasti informacionih tehnologija, inženjeringa i jezika. Razvoj inovativnih tehnologija privlači strane investitore i povećava atraktivnost Srbije kao poslovne destinacije.
Ove prednosti, zajedno sa drugim faktorima, čine Srbiju atraktivnom destinacijom za strane investicije u određenim industrijama. Nastavak ulaganja u infrastrukturu, u puteve, železnice, vodne puteve i aerodrome bi još povećao atraktivnost za investiranje u Srbiju.
Koje korake Slovenija i Srbija mogu preduzeti kako bi unapredile svoje sektore obrazovanja, istraživanja i inovacija?
Srbija i Slovenija u velikoj meri već grade svoje ekonomije zasnovane na znanju, ali postoji prostor za značajno poboljšanje u ovoj oblasti. Kada je reč o učenju jednih od drugih, obe zemlje imaju bogatu tradiciju u oblasti obrazovanja i istraživanja, a postoje i konkretne prilike za saradnju. Slovenački univerziteti i instituti imaju bogato iskustvo u istraživanju i razvoju u različitim oblastima, a neke slovenačke kompanije zauzimaju liderske pozicijhe u svojim sektorima. One bi mogle da budu mentor ili partner srpskim startapima, koji su u fazi razvoja ili rasta, te da im pomognu da uspešno plasiraju svoje proizvode i usluge na evropskom tržištu.
S druge strane, Srbija ima bogat izvor vrlo kvalifikovane radne snage, uključujući i stručnjake u oblastima kao što su informacione tehnologije, inženjering i druge nauke. Ovi stručnjaci bi mogli da doprinesu slovenačkim kompanijama u njihovom poslovanju. U domenu razmene znanja obe zemlje raspolažu značajnim potencijalima i mogu puno da nauče jedna od druge. Velike su mogućnosti za zajedničke projekte u oblasti istraživanja i razvoja. Ovakvi projekti će unaprediti inovacije i konkurentnost obe zemlje.
Kako SPK planira da jača saradnju između slovenačkih i srpskih kompanija u oblasti zaštite životne sredine, sprovođenja "Green deal-a" i prilagođavanja novim okolnostima poslovanja?
Razvoj industrije je čovečanstvu osim napretka doneo i neophodnu potrebu za zaštitom životne sredine. Sprovođenje "Green deal-a" i prilagođavanje novim okolnostima poslovanja predstavljaju veliki izazov za sve ekonomije u svetu, uključujući Srbiju i Sloveniju. Kao i svi izazovi i ovi se lakše i uspešnije prevazilaze zajednički. U tom smislu, puno je prostora za bolju saradnju dveju zemalja u ovoj oblasti. Pre svega, postoji prostor za saradnju između slovenačkih i srpskih kompanija koje deluju u oblasti proizvodnje i korišćenja održivih materijala, proizvodnje zelene energije i u drugim oblastima koje doprinose očuvanju životne sredine. Ove kompanije treba da razmenjuju iskustva i znanja i da zajednički rade na razvoju novih proizvoda i usluga. Slovenačke i srpske institucije u oblasti istraživanja i razvoja imaju kapacitete za razvoj novih tehnologija i inovacija koje će doprineti očuvanju životne sredine i sprovođenju "Green deal-a".
S obzirom da je Slovenija članica EU, a da je Srbija na najboljem putu dostizanja EU standarda, neiscrpne su mogućnosti za saradnju kada je reč o razvoju politika i strategija, te sprovođenju propisa o zaštiti životne sredine i održivom razvoju. Konačno, obrazovanje i svest o zaštiti životne sredine ključni su faktori za uspešno sprovođenje održivog razvoja. Obe zemlje mogu zajednički da rade na podizanju svesti o važnosti očuvanja životne sredine kroz obrazovne programe, javne kampanje i druge aktivnosti. Saradnja na ovom polju donela bi mnoge koristi za obe zemlje i doprinela očuvanju životnog prostora za buduće generacije.
U svetlu aktuelnih ekonomskih izazova, kako SPK vidi ulogu Slovenije i Srbije u regionalnoj saradnji, posebno u promociji investicija i poslovnih prilika?
Uloga Slovenije i Srbije u regionalnoj saradnji može biti ključna za promociju investicija i poslovnih prilika. Njihova zajednička inicijativa i saradnja mogu bitno doprineti jačanju ekonomske stabilnosti u regionu, privlačenju investitora i stvaranju povoljnog poslovnog okruženja. Slovenija i Srbija, kao zemlje sa visokim ekonomskim potencijalom, mogu zajednički raditi na stvaranju regionalnih inicijativa koje će privući investicije i unaprediti poslovne prilike. Kroz jačanje infrastrukture, olakšavanje poslovnog okruženja i promovisanje inovacija ove zemlje mogu dodatno privući pažnju međunarodnih investitora. Promovisanje sektora visoke tehnologije, digitalne transformacije i zelene ekonomije može dodatno ojačati poziciju ovih zemalja u privlačenju investicija.
Međusobno povezivanje privrednih komora, edukacija radne snage i razmena iskustava u oblasti inovacija mogu stvoriti snažan temelj za regionalni ekonomski rast. Ove aktivnosti ne samo da bi podržale održiv ekonomski razvoj već bi i doprinele jačanju političkih i kulturnih veza između Slovenije i Srbije. U krajnjoj liniji, fokus na zajedničkim regionalnim projektima, kao i promocija transparentnosti i predvidljivosti u poslovanju, mogu postaviti Sloveniju i Srbiju kao lidera u privlačenju investicija i stvaranju povoljnog poslovnog ambijenta u regionu.
Kako regionalno povezivanje i objedinjavanje resursa, prema vašem viđenju, doprinose širenju poslovanja u regionu, ali i stvaranju čvrste osnove za uspeh na udaljenijim tržištima?
Regionalno povezivanje i objedinjavanje resursa donose niz prednosti koje podržavaju širenje poslovanja u regionu i stvaranje čvrste osnove za uspeh na udaljenijim tržištima. Pre svega, regionalna saradnja omogućava deljenje resursa među zemljama u regionu. To uključuje radnu snagu, infrastrukturu, tehnološka rešenja i sirovine. Takođe, povezivanjem se poboljšavaju konkurentske pozicije regionalnih preduzeća na globalnom tržištu. Firme iz regiona zajednički mogu kreirati jaču ponudu i lakše zadovoljiti zahteve globalnih potrošača.
Sasvim je sigurno da regionalno povezivanje ne samo da pruža čvrstu osnovu za rast poslovanja u samom regionu već istovremeno stvara i tržišnu platformu koja olakšava izlazak na udaljenija tržišta.
Koje specifične izazove i prilike prepoznajete u ovom dinamičnom poslovnom okruženju?
U današnjem dinamičnom poslovnom okruženju, pre svega, mnogo je izazova vezanih za brzu promenu tehnologija, prilagođavanje novim trendovima i implementaciju inovacija. Konkurentnost zahteva stalne inovacije, visok kvalitet proizvoda i usluga kao i efikasno upravljanje troškovima. Uz sve ovo, jedna od najbitnijih karakteristika dinamičnog poslovnog okruženja je nepredvidivost. Moguća nestabilnost tržišta, politička nestabilnost, ekonomske krize ili prirodne katastrofe i epidemije mogu izazvati neizvesnost na tržištu i otežati dugoročno planiranje.
Istovremeno, poslovno okruženje u kretanju stvara prilike za nove poslovne poteze. Tome doprinosi digitalna transformacija poslovanja jer omogućava efikasnije procese, bolju analitiku i novi način interakcije sa klijentima. Olakšana povezanost sa globalnim tržištem pruža priliku za povećanje broja klijenata i partnera te diversifikaciju prihoda.
(J.N./EURACTIV.rs)