Milan Grujić, predsednik Nemačko-srpske privredne komore i generalni direktor kompanije ZF Srbija, za Specijal EURACTIV-a govorio je o privrednoj saradnji dve zemlje, perspektivama i razvoju.
Kako biste ocenili odnose Nemačke i Srbije po pitanju ekonomske saradnje?
Nemačka i Srbija su uspostavile čvrste veze i partnerstva na polju privredne saradnje. Preko dve decenije prisustva nemačkih investitora u Srbiji je dovoljan dokaz trajnog partnerstva dve zemlje. Nemačka je najveći trgovinski partner Srbije, a nakon dve godine, sa dvocifrenim rastom u odnosu na prethodnu, trgovinska razmena u 2022. godini dostigla je 8,3 milijarde evra i očekujemo da se takav trend nastavi.
Investicije nemačkih kompanija donele su nova radna mesta, tehnologiju i stručnost, doprinoseći modernizaciji srpskog privrednog sektora. Iako je Nemačka u 2023. godini zvanično ušla u recesiju, to ne umanjuje značaj naše ekonomske saradnje. Recesija može imati kratkoročan uticaj na privrednu aktivnost, ali dugoročni temelji našeg partnerstva ostaju čvrsti.
Nemačko-srpska privredna komora sprovela je tokom februara i marta ove godine istraživanje o privrednom ambijentu u Srbiji među kompanijama, članicama Komore. Šta su pokazali rezultati?
Najnoviji rezultati ovogodišnjeg istraživanja Nemačko-srpske privredne komore ukazuju na činjenicu da postoji kontinuirano poverenje nemačkih kompanija u Srbiju kao investicionu destinaciju, uprkos izazovima na polju geopolitike i globalne ekonomije. Skoro polovina anketiranih (47 odsto) svoje poslovanje ocenjuje dobrim, a samo 6 odsto nedovoljno dobrim. I prognoze poslovanja za aktuelnu godinu sadrže optimizam – samo 7 odsto anketiranih strahuje od pogoršanja.
Konkurentnost radne snage i stručnog kadra se već nekoliko godina unazad nalazi na prvom mestu među faktorima zadovoljstva kompanija članica Komore na šta sam posebno ponosan jer smatram da tome umnogome doprinosi uvođenje sistema dualnog obrazovanja. Kontinuirano pružanje podrške unapređenju i osnaživanju sistema dualnog obrazovanja jeste jedan od strateških ciljeva Nemačko-srpske privredne komora jer je upravo ovaj model obrazovanja potreba biznisa i osnova za konkurentnu privredu.
Sve više centara za istraživanje i razvoj u Srbiji koje otvaraju upravo nemačke kompanije, naše članice, predstavljaju faktor koji se ove godine nalazi po prvi put na listi faktora zadovoljstva, i to na drugom mestu. Dakle, Srbija je prepoznata kao mesto koje nudi izuzetne uslove za razvoj ovakvih centara jer je srpska ekonomija sve više okrenuta startap sceni, IT tržištu I digitalizaciji.
Da li je globalna ekonomska kriza uticala na tok trgovinske razmene između Srbije i Nemačke?
Globalna ekonomska kriza zaista jeste imala određeni uticaj na tok trgovinske razmene između Srbije i Nemačke. Imajući u vidu stopu inflacije i geopolitičke konflikte, kao i troškove koji se nemačkoj industriji i privredi nameću kada je reč o ceni energenata, logično je da postoji izvesna doza pesimizma kod određenog broja kompanija.
Kada kriza postane globalna, nedostatak potpune uključenosti u međunarodne lance vrednosti dolazi više do izražaja. Slabosti u ekonomijama drugih zemalja dovode do smanjenja potražnje u Srbiji.
Drugim rečima, ako kompanije u Nemačkoj neometano posluju i dobavljači će takođe poslovati dobro ovde, u Srbiji. Međutim, ukoliko su tamo pogođeni krizom, to ćemo osetiti i mi ovde.
Ipak, važno je naglasiti da postoji kontinuirani interes i predanost obe strane za održavanje i unapređenje trgovinske razmene. Srbija je protekle godine imala rekordan nivo direktnih stranih investicija – 4,4 milijarde evra. Ukoliko su strane kompanije zainteresovane za ulaganje u Srbiju ili ako je s druge strane izvoz značajno porastao što je, videli smo, bio slučaj u protekloj godini, to su sve jasni pokazatelji poverenja u privredni potencijal zemlje.
Nemačka i Srbija su dugogodišnji partneri u trgovini i investicijama, i ta saradnja se temelji na dugoročnom i održivom partnerstvu. Obe zemlje dakle prepoznaju važnost međusobne ekonomske povezanosti i nastavljaju da razvijaju i održavaju poslovne veze.
U kojim oblastima vidite prostor za dalji razvoj trgovinske razmene između dve zemlje?
Na prvom mestu, istakao bih sektor informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT). Srbija je postala privlačna destinacija za investicije u oblasti IKT sektora, sa kvalifikovanim stručnjacima i konkurentnim troškovima rada. Nemačke kompanije mogu iskoristiti ovu priliku za ulaganje u srpske IKT kompanije ili uspostavljanje partnerstava u cilju razvoja inovativnih rešenja i digitalnih tehnologija.
Druga oblast jeste svakako energetika i obnovljivi izvori energije. Srbija poseduje značajan potencijal za razvoj obnovljivih izvora energije, kao što su solarna i vetroenergija. Nemačka je lider u ovim oblastima i uveliko pruža ekspertizu, tehnologije i investicije za razvoj energetskog sektora u Srbiji. Partnerstva između nemačkih i srpskih kompanija mogu doprineti modernizaciji energetskog sektora i smanjenju zavisnosti od fosilnih goriva. Upravo na takvim projektima mi u Komori radimo u cilju osnaživanja i modernizacije srpskih kompanija i razmene know-how-a sa nemačkim partnerima. Konačno, Nemačka i Srbija su potpisale deklaraciju o strateškoj saradnji u klimatskom delovanju. Time su dve zemlje potvrdile spremnost da zajednički učestvuju u globalnoj borbi protiv klimatskih promena i da zajednički rade na stvaranju zelene, održive i efikasne ekonomije.
Da li je, prema Vašem viđenju Srbija,( i ako jeste, koliko?) napredovala u sferi tehnologije i digitalizacije u proteklih par godina?
Digitalna transformacija je postala prioritetna oblast za vladu i privredu Srbije, te su preduzeti brojni koraci u cilju podsticanja razvoja digitalne ekonomije i tehnoloških inovacija.
U proteklim godinama, Srbija je uložila značajne napore u razvoj infrastrukture i kapaciteta za informaciono-komunikacione tehnologije (IKT), o tome sam već govorio. Pokrenuti su projekti za izgradnju brze internet infrastrukture, unapređenje digitalne pismenosti i podršku startap ekosistemu.
Uz podršku države i privatnog sektora, srpski startapi su postali sve vidljiviji na globalnoj sceni. Postoji značajan broj uspešnih tehnoloških startapa koji su privukli investicije i ostvarili značajan rast. Ovi startapi su uglavnom fokusirani na razvoj softverskih rešenja, veštačku inteligenciju, e-trgovinu, finteh i druge napredne tehnologije.
Međutim, iako je Srbija napredovala u sferi tehnologije i digitalizacije, još uvek postoje izazovi koji se moraju prevazići. Potrebno je nastaviti sa ulaganjem u obrazovanje i usavršavanje digitalnih veština, podršku inovacijama i razvoj preduzetničkog ekosistema. Takođe, važno je unaprediti regulativni okvir kako bi se podstakla digitalna ekonomija i zaštitili podaci i privatnost korisnika
Kako nemački investitori vide srpske radnike? Šta ističu kao naše prednosti, a šta kao mane?
Nemački investitori često ističu da srpski radnici poseduju dobre tehničke veštine, visok nivo obrazovanja i radnu disciplinu. Oni su cenjeni zbog svoje motivacije, pouzdanosti i sposobnosti prilagođavanja novim radnim okruženjima. Srpski radnici se često opisuju kao fleksibilni i spremni za timski rad, što je veoma važno u savremenom poslovnom okruženju.
S druge strane, nedostatak radne snage u Srbiji je izazov sa kojim se suočavaju kako nemački investitori, tako i srpska privreda uopšte. Manjak kvalifikovane radne snage u određenim sektorima može biti ograničavajući faktor za dalji ekonomski razvoj.
Nemački investitori prepoznaju značaj uvođenja sistema dualnog obrazovanja i smatraju da ono pomaže u osposobljavanju radnika za konkretne poslove i olakšava njihovu integraciju u radno okruženje.
Nemačko-srpska privredna komora podržava razvoj i implementaciju dualnog obrazovanja u Srbiji i aktivno radi na povezivanju privrednih subjekata, partnerskih i obrazovnih institucija.
Da li imate najave za otvaranje nekih novih nemačkih kompanija u Srbiji do kraja godine?
Uz podršku Vlade Srbije i drugih partnerskih institucija, mi u Komori nastojimo da održavamo povoljan ambijent za privlačenje investicija i unapređenje privredne saradnje. U tom smislu, iako ne možemo otkriti konkretna imena kompanija ili detalje o budućim investicijama, možemo izraziti optimizam u vezi sa daljim dolaskom nemačkih kompanija u Srbiju. Postoji kontinuirani interes nemačkih investitora za srpsko tržište i verujemo da će se ova saradnja nastaviti progresnom linijom u budućnosti.