Dubravka Đedović, ministarka rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije za EURACTIV specijal Srbija i EU: Odnosi sa Nemačkom, govorila je o energetskoj tranziciji, kao i o planovima u vezi sa obnovljivim izvorima energije.
Koliki je udeo obnovljivih izvora energije u energetskom miksu Srbije? Koji su dalji planovi po pitanju unapređenja regulatornog okvira za povećanje kapaciteta mreže?
U prošloj godini, oko dve trećine električne energije dobijeno je iz termoelektrana, iz HE dobijamo oko 26 odsto, a 3,4 odsto iz ostalih obnovljivih izvora energije (OIE). Nove ciljeve definisaćemo kroz izradu Integrisanog nacionalnog i klimatskog plana, a naša vizija, u skladu sa ambicijama Srbije da postane punopravna članica EU, jeste da do 2050. dekarbonizujemo naš energetski sektor. Naravno, tranzicija može da bude uspešna samo ukoliko je finansijski održiva i socijalno odgovorna, što znači da nas očekuje dug period u kojem ćemo postepeno smanjivati proizvodnju iz uglja i povećavati učešće OIE u energetskom miksu.
Pored utvrđivanja strateških ciljeva, glavni preduslovi su unapređenje regulatornog okvira, koji je kontinuiran proces, i investicije u nove energetske kapacitete i infrastrukturu. To podrazumeva kako povećanje proizvodnih kapaciteta, tako i razvoj prenosne, ali i distributivne mreže, što je posebno važno zbog integracije novih elektrana iz OIE, koje se očekuje u narednim decenijama.
Najvažnije projekte definisali smo kroz plan prioritetnih investicija u energetici koji je usvojila Vlada Republike Srbije, i koji obuhvata investicije u vrednosti od oko 15 milijardi evra u narednim godinama. Na listi su ključni projekti u svim oblastima resora (proizvodni kapaciteti i prenosna mreža, gas, nafta…), sa jasnim vremenskim planom u pogledu toga koji projekti treba da se realizuju do 2030. a koji su deo dugoročnih planova. U elektroenegetskom sektoru prioriteti uključuju završetak TE Kostolac B3, izgradnju RHE Bistrica, zatim obezbeđivanje redovnih kapitalnih remonta i revitalizaciju HE Đerdap 2, a u sektoru OIE to su vetropark Kostolac, izgradnja šest samobalansiranih solarnih elektrana visokog kapaciteta do 1GW. Na prenosnoj mreži, najznačajniji tekući projekat je izgradnja Transbalkanskog koridora, koji je projekat od regionalnog značaja, a radiće se i na modernizaciji distributivne mreže koja će povećati pouzdanost njenog rada i smanjiti gubitke na mreži.
U Srbiji vlada veliko interesovanje za energiju Sunca i vetra. Šta donose izmene Zakona o obnovljivim izvorima energije?
Izmenama Zakona o korišćenju OIE omogućili smo uvođenje novih kapaciteta za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora, na način koji neće ugroziti sigurnost snabdevanja. U uslovima kad se operator sistema suočavao sa 20 GW zahteva za nove solarne i vetroelektrane, što je tri puta veći kapacitet od ukupnog kapaciteta svih postojećih elektrana u Srbiji, bilo je potrebno da izmenimo ovaj zakon tako da investitori imaju sigurnost i predvidljivost pri planiranju projekata, a da obezbedimo siguran i pouzdan rad sistema. Između ostalog, izmenama zakona predviđeno je da garantovani snabdevač neće preuzimati za sve proizvođače balansnu odgovornost, već samo za one koji su stekli podsticaje i to privremeno dok ne zaživi unutardnevno tržište, dok će komercijalni projekti po komercijalnim principima rešavati balansnu odgovornost. Za kupce-proizvođače definisani su novi limiti za domaćinstva i ostale krajnje kupce tako da će kupci-proizvođači biti samo oni krajnji kupci koji instaliraju solarne panele do 10,8 kW, u slučaju domaćinstava, odnosno do 150 kW za ostale kategorije krajnjih kupaca. Granice u pogledu maksimalnog kapaciteta za domaćinstva i komercijalne kupce definisane su u skladu sa evropskom praksom, a koncept kupca-proizvođača usmerili smo ka malim kupcima koji treba da pokupe benefite od ovog modela. Veliki potrošači biće usmereni ka konceptu aktivnih kupaca, sa većim odgovornostima, što će biti detaljnije uređeno kroz izmene Zakona o energetici koje planiramo da donesemo u narednom periodu.
U 2015. godini zaključeni su značajni međunarodni sporazumi usvajanjem UN-ove Agende za održivi razvoj do 2030. i ciljeva održivog razvoja praćenih Pariskim sporazumom o klimi. Među 17 ciljeva održivog razvoja iz ove Agende, koje su prihvatile 193 države članice UN 25. septembra 2015, nalazi se i pristupačna i čista energija - tj. pristup pouzdanoj i održivoj energiji za sve. Kako se Srbija uskladila sa ovim ciljem?
Zemlja sa visokim udelom uglja u proizvodnji električne energije kao što je Srbija, mora naći meru između EU ambicija da dostigne klimatsku neutralnost i resursa kojima raspolaže da taj put učini ostvarivim i obezbedi dostupnost energije.
Povoljna okolnost je veliko interesovanje investitora za projekte obnovljivih izvora energije. Nastojimo da dalje poboljšavamo investicioni ambijent. Podstičemo investicije u energetsku efikasnost. Kao i u EU, izlazak iz uglja mora biti praćen mehanizmima pravedne tranzicije. Potrebna su značajna sredstva za izlazak iz uglja da bi se zaštitili radnici i stvorili određeni preduslovi za tranziciju. Za te svrhe u EU izdvojeno je 100 milijardi evra. Domaća industrija oslonjena na energetiku, mora osvajati nove tehnologije i povezivati se sa inostranim partnerima.
Razumemo da su svi ciljevi globalnog održivog razvoja međusobno povezani i da su promene u energetici i klimi samo deo ukupnih socijalno-ekonomskih procesa. Sve navedeno su elementi socijalne kohezije i održivog razvoja.
U završnoj je fazi izrada Integrisanog nacionalnog plana za energetiku i klimu, a njegovo usvajanje očekuje se ove godine, kao i nova Strategija razvoja energetike. Šta to sve podrazumeva?
Zajedno sa novom strategijom razvoja energetike, INEKP će biti okvir naše energetske politike u narednim godinama i decenijama, a strateški cilj je ostvarivanje energetske nezavisnosti i sigurnost snabdevanja po najnižoj ceni za građane i privredu. Integrisani nacionalni plan za energetiku i klimu (INEKP) je praktično naša "mapa puta" za prolazak kroz proces energetske tranzicije. Ovim dokumentom odredićemo naše ciljeve do 2030, sa projekcijama do 2050. godine kad je reč o učešću OIE u energetskom miksu, što podrazumeva i postepeno smanjivanje proizvodnje električne energije iz uglja. Takođe, ovim dokumentom definisaćemo i ciljeve u oblasti energetske efikasnosti i smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte.
U svakoj od ovih oblasti težićemo ciljevima koji su ambiciozni, ali realni, pa bi, između ostalog, za učešće OIE u bruto finalnoj potrošnju target bi trebalo da bude između 30 i 40 odsto, a ciljani udeo OIE u proizvodnji električne energije oko 45 odsto. Kad je reč o smanjenju emisija štetnih gasova, naš cilј će biti da emisije do 2040, u odnosu na 1990. godinu, smanjimo za 34 odsto do 2030, odnosno za 52 odsto do 2040. godine.
Paralelno sa definisanjem nacrta Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana za javne konsultacije, finaliziraće se i nacrt nove Strategije razvoja energetike koja, kao i INEKP, treba da bude usvojena do kraja godine.
(EURACTIV.rs)