Alexander Markus, izvršni član UO Nemačko-srpske privredne komore, za Specijal EURACTIV-a govorio je o ekonomskoj saradnji Nemačke i Srbije, prognozama i perspektivama.
Nemačka je godinama jedan od najvećih investicionih partnera u Srbiji. Sa rastom od 25% u 2022. godini trgovinska razmena je dostigla 8.3 milijarde evra. Kakve su Vaše prognoze do kraja ove godine?
Ukoliko podrobnije analiziramo trgovinsku razmenu Srbije i Nemačke, možemo da uočimo da je postojao rast od 25 odsto ne samo u 2022. godini u poređenju sa 2021. godinom, nego i u 2021. godini u odnosu na 2020. godinu - dakle, postignuta su dva uzastopna rasta spoljne trgovine između naših zemalja u visini od 25 odsto.
Ovakav rezultat svakako se može pripisati tzv. efektu nadoknade (catch-up effect) nakon pandemije koronavirusa, ali u manjoj meri. Pad spoljne trgovine između Srbije i Nemačke u 2020. godini usled pandemije koronavirusa bio je znatno manji i iznosio je samo 2 odsto.
Teško je u ovom trenutku davati prognoze, Nemačka se trenutno nalazi u recesiji, samim tim privredne aktivnosti se smanjuju. Prema poslednjem izveštaju nemačkog Saveznog zavoda za statistiku, nemački bruto domaći proizvod beleži negativan rast od 0,3 odsto. Apsolutno gledano, on iznosi 3.870 milijardi evra, što je čak 60 puta više od bruto domaćeg proizvoda Srbije.
Ne verujem da će srpska privreda osetiti posledice recesije u Nemačkoj, sve dok recesija ostaje na ovako niskom nivou. Međutim, u Nemačkoj pojedini ekonomski analitičari govore o potrebi usmeravanja nemačke privrede, pa čak i celokupne svetske privrede, ka "post-rastu" ili "degrowth" ekonomiji. U tom kontekstu, i uzimajući u obzir političku situaciju u svetu, kao i invaziju Rusije na Ukrajinu, minus 0,3 odsto izgleda više kao stabilnost nego katastrofalna pretnja.
Osim toga, rezultati ovogodišnjeg istraživanja Nemačko-srpske privredne komore o uslovima poslovanja u Srbiji za 2023. godinu pokazuju da se perspektiva nemačke privrede ovde na terenu nije pogoršala. Štaviše, optimizam nemačke privrede u Srbiji ponovo raste. S obzirom na aktuelne izazove, trgovinska razmena između Nemačke i Srbije možda neće ostvariti dvocifren rast u odnosu na prethodnu godinu, ali će i dalje značajno rasti. Stoga sam, kao i nemačka privreda ovde u zemlji, optimističan kada je reč o dugoročnim perspektivama naše bilateralne ekonomske saradnje.
U kojim sektorima je najveća razmena između dve zemlje?
Prema poslednjim dostupnim podacima, jedan od najznačajnijih sektora u kojima se ostvaruje najveća trgovinska razmena između Srbije i Nemačke jeste automobilska industrija. Domaći proizvođači automobilskih delova sve više postaju deo globalnih lanaca snabdevanja, dok su s druge strane nemački proizvođači automobila otvorili svoje fabrike u Srbiji.
Nemačka je svetski lider u proizvodnji mašina i opreme, a Srbija je postala važan partner u ovoj industriji. Trgovinska razmena u ovom sektoru obuhvata različite vrste mašina, alata i opreme. Srbija je takođe domaćin nekoliko proizvođača mašina koji sarađuju sa nemačkim kompanijama. Nemačka je poznata po proizvodnji visokokvalitetne elektronike i električnih uređaja, dok se Srbija ističe kao proizvođač elektronskih komponenti i uređaja. Nemačko-srpska privredna komora već godinama pruža podršku u povezivanju srpskih i nemačkih kompanija, kao i uključivanju srpskih kompanija u međunarodne lance vrednosti kroz projekat Nemačka inicijativa za pronalaženje dobavljača u državama Zapadnog Balkana. Ovaj regionalni B2B projekat sledeće godine obeležava jubilej – 10 godina postojanja.
Koliko Srbija radi na ekonomskom razvoju i ka čemu je najviše orijentisana?
Srbija aktivno radi na stvaranju povoljnog poslovnog okruženja kako bi privukla strane investitore te shodno tome ostvarila izvesne pomake u poboljšanju zakonodavstva, smanjenju administrativnih prepreka, pružanju podsticaja za strane investicije. Srbija se posebno fokusira na razvoj sektora automobilske industrije, IK-tehnologija, agrobiznisa i energetike u cilju podsticanja ekonomskog rasta, a samim tim i privlačenja potencijalnih investitora.
Srbija ulaže značajne napore u razvoj infrastrukture i aktivna je u promovisanju regionalne saradnje kako bi poboljšala ekonomske veze sa susednim zemljama, a samim tim širenje investicija i ekonomske integracije u regionu.
Kako nemački investitori ocenjuju poslovanje u Srbiji? Na kojim poljima, prema njihovom mišljenju, ima prostora za unapređenje?
Nemačke i srpske kompanije, članice Nemačko-srpske privredne komore, i ove godine su pozitivno ocenile privrednu klimu u Srbiji i izrazile pozitivna očekivanja u okviru sopstvenog poslovanja. Uprkos aktuelnoj krizi, 87 odsto kompanija-učesnica ankete ponovo bi investiralo u Srbiji.
Prilikom ocenjivanja faktora koji utiču na poslovanje u Srbiji, najlošije su ocenjene: raspoloživost radne snage, borba protiv korupcije i kriminala, politička i socijalna stabilnost, kao i transparentnost u javnim tenderima.
Budući da mnoge nemačke kompanije proizvode u Srbiji za tržište Evropske unije i da su mnoge srpske kompanije integrisane u lanac snabdevanja nemačkih kompanija, potreban je veći angažman u pogledu ispunjavanja ekoloških standarda, klimatskih promena i zaštite životne sredine, s obzirom da je novi nemački Zakon o dužnosti pažnje u dobavljačkim lancima zvanično stupio na snagu 1. januara 2023. godine. Ovo je prilika da Srbiju pozicioniramo kao investicionu destinaciju blisku Evropskoj uniji i kao inovativnog partnera koji proaktivno pristupa i radi na velikim izazovima u vezi sa klimatskim promenama.
Da li je do kraja godine planirano povećanje broja radnih mesta u nemačkim kompanijama u Srbiji?
Kada je reč o razvoju poslovanja i dodatnom zapošljavanju u 2023. godini, prema poslednjim rezultatima ekonomskog istraživanja Nemačko-srpske privredne komore, 44 odsto anketiranih kompanija planira povećanje broja zaposlenih, 52 odsto kompanija ne planira nikakve promene u broju zaposlenih, dok samo 4 odsto ispitanih pretpostavlja da će broj zaposlenih u njihovim kompanijama opadati. Ovaj rezultat ukazuje na činjenicu da će nemačke kompanije nastaviti da otvaraju nova radna mesta u Srbiji. Međutim, ovaj trend je trenutno ugrožen usled nedostatka radne snage.
Pandemija, a zatim i rat u Ukrajini uzdrmali su globalnu ekonomiju i doneli novu ekonomsku krizu. Kakvo je trenutno stanje na tržištu privrede?
Trenutno stanje na tržištu privrede zaista predstavlja izazov, s obzirom na globalne događaje koji su uzdrmali ekonomiju. Pandemija kovida i ruska invazija na Ukrajinu imaju značajan uticaj na tržište i izazivaju određene ekonomske turbulencije.
Posledice ove krize osećaju se u mnogim zemljama. Pandemija Kovida-19 imala je izuzetno veliki uticaj na globalnu ekonomiju, uzrokujući prekide u lancima snabdevanja, pad potražnje i smanjenje privredne aktivnosti. To je najpre dovelo do pada, a zatim, usled rata, do povećanja cene energenata što je dodatno opteretilo tržište i podstaklo inflaciju širom sveta.
Nema sumnje da se nemačko poslovno okruženje suočava sa izazovima smanjene potražnje, povećanih troškova i sveobuhvatnom promenom poslovne klime. Ipak, Nemačka je poznata po svojoj snažnoj privredi i sposobnosti da se prilagodi promenama. Zato verujem da će se nemačka privreda oporaviti. Svaka kriza donosi i potencijal za promene. To se naziva disrupcijom razvoja. Na kraju, Nemačka će postići održivi rast u skladu sa ciljevima razvoja i iz ove krize će izaći jača.
Nemačko-srpska privredna komora ostaje posvećena podršci privrednicima u ovim turbulentnim vremenima. Kroz naše aktivnosti, nastojimo da pružimo informacije, savete i resurse koji će pomoći našim članicama da prevaziđu izazove i pronađu nove poslovne prilike.