Model dualnog obrazovanja odgovor je obrazovnog sistema Srbije na rastuću potrebu privrede za kvalitetnim kadrovima, ističe u autorskom tekstu za Euractiv Gabrijela Grujić, direktorka Kancelarije za dualno obrazovanje i NOKS

Znanja koja mladi stiču kroz dualni model učenja u našoj zemlji, mogu da primene i valorizuju u celom svetu. Obrazovan i stručno osposobljen kadar u skladu sa razvojem digitalizacije, automatizacije i Zelenom agendom jedan je od ključnih faktora koji opredeljuje moderne i uspešne kompanije kada odlučuju o narednoj investicionoj destinaciji. To su potvrdili i predstavnici Nemačko-srpske privredne komore na skupu održanom povodom predstavljanja rezultata istraživanja među svojim članovima o privrednoj klimi u Srbiji.

Rezultati su pokazali da bi, uprkos aktuelnoj krizi, 87 odsto anketiranih kompanija ponovo investiralo u Srbiji, a već treću godinu zaredom pozitivnu ocenu dobijaju faktori koji se odnose na tržište rada u našoj zemlji: kvalifikacije, produktivnost i spremnost zaposlenih za rad. To znači da Srbija još kako može da odgovori na savremene izazove i obezbedi kvalitet obrazovanja, a samim tim i kadrova.

Svaka druga nemačka kompanija koja kod nas posluje najavljuje nova zapošljavanja, i zato su upravo kadrovi izazov daljeg razvoja naše saradnje. Imajući u vidu prognoze koje su date tokom ankete - da će nemačka ulaganja u Srbiji u 2024. godini dostići 10 milijardi evra, a broj zaposlenih najrazličitijih poslovnih profila 100.000, to je ogromna šansa za mlade i obrazovane da se zaposle u nekoj od ovih kompanija.

U Srbiji posluju uspešne nemačke kompanije, između ostalih “Simens”, “Robert Bosch“, „ZF Srbija“, „Brose“, „Gruner“, „Hansgrohe“, „ContiTech“... „Kontinental automotiv Srbija“ ima i R&D centar, a proizvodi savremena rešenja za najveće proizvođače u automobilskoj industriji. Nedavno je u Valjevu otvorena fabrika kompanije „Bizerba“, jednog od vodećih svetskih proizvođača vaga i dobavljača hardverskih i softverskih rešenja u tehnologiji vaganja, sečenja i etiketiranja proizvoda.

Veliki doprinos razvoju srpske privrede i zapošljavanju daje nemački “MTU Maintenance Srbija“ koji ima fabriku za popravku delova motora za avione u Staroj Pazovi, ali i zapaženu ulogu u razvoju dualnog obrazovanja. Ova investicija, vredna 100 miliona evra, već u startu je omogućila otvaranje 500 radnih mesta, sa planom da se tokom vremena zaposli do 2.000 ljudi. Kroz saradnju sa Tehničkom školom Stara Pazova i Vazduhoplovnom akademijom, omogućava obrazovanje srednjoškolaca i studenata koji planiraju da rade u sektoru vazdušnog saobraćaja.

U razvoju dualnog obrzovanja u Srbiji, od samog početka imali smo podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ), a od 2016. godine intenziviramo saradnju u ovoj oblasti. Danas naš rezultat u brojkama izgleda ovako: Modernizovano je šest obrazovnih profila uz podršku GIZ-a, više od 200 kompanija ostvarilo je partnerstvo sa nekom od 63 srednje stručne škole koje su modernizovale profile, a upisano je više od 4.500 učenika. Više od polovine učenika je našlo zaposlenje u roku od šest meseci po završetku školovanja.
Napredujući u sistemu dualnog obrazovanja, današnji podaci na nivou celokupnog srednjeg i visokog obrazovanja izgledaju ovako: usvojena su dva zakona: Zakon o dualnom obrazovanju i Zakon o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju, 72 dualna obrazovna profila, 150 škola, 13.500 učenika, 11 visokoškolskih ustanova, 46 akreditovanih studijskih programa i 600 studenata.

Rezultat na koji smo svi ponosni, jeste i što danas nemačke kompanije javno govore da su srpski stručnjaci zaposleni u njihovim kompanijama u Srbiji veoma traženi i u centralama u Nemačkoj. To znači da smo uradili dobar posao u implementaciji dualnog modela, ali moramo još brže da radimo, jer nam predstoji dalje unapređenje kvaliteta dualnog modela obrazovanja. Jedan od načina da to uradimo jeste novo zakonsko rešenje.

Ministarstvo prosvete i Кancelarija za dualno obrazovanje i NOKS izradili su Nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona o dualnom obrazovanju. Cilj ovog akta je da ispravi sve manjkavosti koje smo uočili u implementaciji prethodnih godina.

Mogućnost povećanja fonda sati učenja kroz rad i to 60 odsto za trogodišnje obrazovne profile i 40 odsto za četvorogodišnje, jedna je od glavnih predviđenih izmena. Predviđeno je i pojednostavljenje akreditacije za poslodavce za učenje kroz rad, zatim formiranje mešovitih odeljenja, vrednovanje kvaliteta učenja kroz rad; utvrđivanje nadležnosti i uloge Кancelarije za dualno obrazovanje i NOКS, kao i uvođenje statusa trening centra za škole. Predvideli smo i uvođenje trening Alijansi poslodavaca.

Suština novih rešenja jeste da osiguramo kvalitet obrazovanja kroz čvršće povezivanje teorije i prakse. Кompetencije koje mladi budu sticali na ovaj način, obezbediće im sigurnu i uspešnu karijeru, dok će kompanijama obezbediti održivost i inovativnost. Od izuzetne važnosti je i uvođenje statusa trening centra za škole, kako bi mogle da donose novu, razvojnu dimenziju u povezivanju obrazovanja i privrede u dualnom i neformalnom obrazovanju odraslih, kao i u podizanju kapaciteta poslodavaca.

Ono što je za nas kao kreatore politika važno, jeste da omogućimo veću orijentaciju obrazovnog sistema ka budućim potrebama tržišta rada i društva u celini. Jedan od mehanizama je uspostavljanje sistema prognoza koja će znanja i veštine biti tražene i u skladu sa tim unapređivanje upisne politike na svim nivoima obrazovanja, što je već prepoznato u Akcionom planu za implementaciju Strategije za razvoj obrazovanja i vaspitanja do 2030. godine.

Prilikom razvoja standarda kvalifikacija rade se brojne analize koje pokazuju da li su određena znanja i veštine traženi, kako bismo znali da li je potrebno inovirati kvalifikaciju ili je gasiti. Ovakav pristup omogućava da mladi već po izlasku iz sistema obrazovanja imaju tržišno prepoznata znanja i veštine. Upravo zato, razvoj dualnog obrazovanja je od izuzetnog značaja, ne samo za razvoj privrede, već i zato što su mladi školovani kadrovi po dualnom modelu u poziciji da biraju.

Da zaključimo, filozofija obrazovanja postaje filozofija života mladih ljudi kako bi se obezbedila brzina u karijernom napredovanju, sa motivisanošću za celoživotnim učenjem. Naš slogan „Dualno obrazovanje – da znam šta radim“ zajednički su imenitelj inovativne, narastajuće srpske privrede i osiguranja kvaliteta srpskog obrazovanja.

 ( Kancelarija za dualno obrazovanje / Gabrijela Grujić )