EURACTIV Srbija organizovao je prvu panel diskusiju na temu ODRŽIVI RAZVOJ: PRAKSE, IZAZOVI I IZVEŠTAVANJE.

Na panelu su učestvovali Jovana Zeković, Senior Solution Sales Executive for SAP BTP, Europe Eastern Cluster; Ljubica Račić, SAP Partnership Associate u kompaniji WM; Siniša Mitrović, direktor Centra za cirkularnu ekonomiju PKS; Irena Petrović, PR Menadžer u Adria Media Grupi; Tijana Koprivica, direktorka održivog poslovanja u Delta Holding-u i Nevena Martinović, Innovation and Community Manager, MPC Properties

Nakon uvodnog obraćanja Ruže Veljović, moderatorke panela i direktorke korporativnih poslova i komunikacija Adria media Grupe u kom je govorila o tome koliko je EU fokusirana na cirkularnu ekonomiju predstavila je sagovornike za koje je glavno pitanje bilo: Kako ocenjuju održivo poslovanje kompanija u Srbiji?

Ono u čemu su saglasni jeste da se u Srbiji primenjuju principi održivog poslovanja, ali da to treba i može bolje. Davali su i neke primere dobrih praksi.

Dovoljan "tri" za Srbiju

Siniša Mitrović ispred Privredne komore Srbije ocenio je prakse održivog poslovanja kompanija u Srbiji sa ocenom “dovoljan tri”.

“Želimo, hoćemo, možemo, ali nam treba još mnogo rada. Do sada plaćamo visoku cenu, preko 400 miliona evra je havarisanje resursa na godišnjem nivou”, istiće direktor Centra za cirkularnu ekonomiju PKS Mitrović.

Prema njegovom mišljenju, država bi morala da bude daleko dinamičnija u promovisanju ciljeva održivog razvoja.

“Ovo je vreme generacije Z koje je skoro 40 odsto stanovništa, ono stanuje na internete i oni zagovaraju procese održivosti, second handove I slično. Sada, ako vi ne prihvatite to, u velikom ste problem”, ocenjuje Mitrović.

On ističe I šta je to najopasniji scenario za Srbiju.

“Najopasniji scenario za Srbiju je takav da ako ne budemo doneli neke mere u klimatskom remontu Srbije do 2030. Godine gubitak će biti od 200 miliona evra”.

Primer pozitivne prakse

Ispred Adria Media Grupe govorila je Irena Petrović, menadžerka za PR i komunikacije, koja je govorila o pozitivnim praksama ove medijske kompanije.

Ona je podsetila na projekat "Zasadi drvo" koji se zasniva na partnerstvima, a koji je ostvario sjajne rezultate u pošumljavanju Srbije. Takođe, govorila je i o konferencijama koje ova medijska kuća redovno organizuje pod nazivom Re-Set Summit.

“Naš medijski sistem je pre četiri godine pokrenuo inicijativu Održiva budućnost, jer smo prepoznali da malo ljudi razume održivi razvoj. Došli smo na ideju da kroz primere dobre prakse kompanija približimo našim građanima koncept i ciljeve održivog razvoja. Sastavni deo toga su naše konferencije koje su prvo bile organizovane u okviru platforme Održiva budućnost, a onda su dobile i svoj brend. Koliko je situacija bolja danas, kada je reč o održivom razvoju, najbolje ilustruje podatak da smo, kada smo prvi put ogranizovali konferenciju na tu temu, imali problem da nađemo sagovornike, a danas je situacija značajno drugačija."

Kako je moguće pomoći kompanijama?

Na temu održivog razvoja iz ugla pomoći korisnicima da ostvare ovakav tip poslovanja, Jovana Zeković ispred kompanije SAP BTP govori o rešenjima koji oni, kao kompanija nude.

"Kompanija SAP može ponuditi veliki skup rešenja za optimizaciju poslovanja, rešenja koja su namenjena pomoći korisnicima da steknu uvid u svoje okruženje. Ideja je da korisnici integrišu sve sisteme u svom okruženju i da ti sistemi komuniciraju jednu sa drugima. Rešenje koje mi nudimo korisnicima, a koje se konkretno odnosi na ESG reporting zove se 'sustainability control tower'. Kompanija SAP je ovo rešenje razvila pre malo više od godinu dana, iako smo u održivom razvoju još odavno. Ovo rešenje omogućava automatizaciju prikpljanja podataka iz određenih relevantnih izvora i konsoliraciju prikupljneih podataka iz ESG izveštaja".

Ona dodaje da je ovo rešenje primenjivo i za male i za velike korisnike a da se kompanija SAP trudila da im pomogne da se ubrzaju na putu ka ostavrenju ciljeva održivog poslovanja.

Možemo da izađemo na crtu svetskim kompanijama

Kako je istakla Tijana Koprivica iz kompanije Delta Holding, za njih tema održivog razvoja traje već 15 godina.

“Naše kompanije sada mogu da izađu na crtu svetskim kompanijama. Ne sve, ali velike kompanije koje su ovde ispostave velikih međunarodnih kompanija svakako dobijajju instrukcije od svojih central ana temu održivog razvoja, ali i velike domaće kompanije sve više shvataju važnost ESG-a”, smatra Tijana Koprivica, direktorka održivog poslovanja, Delta Holding.

Kako je istakla, ovaj panel dešava se u pravom trenutku nakon današnje održane Osnivačke skupštine globalnog dogovora na kojoj je Srbija dobila veliku podršku za nastavljanje primena praksi održivog poslovanja.

“CSR, tj održivost, nije više nešto što je lepo realizovati u okviru kompanija zbog boljeg imiža ili strategije, nego je to nešto što je naša obaveza. Posebno su banke bile aktivne prošle godine, i one su nam na dnevnom nivou tražile podatke da se mi zaista bavimo ovom temom”, otkriva Koprivica i dodaje da će u budućnosti sve manje biti poslovanja među kompanijama koje se ne pridržavaju ovih principa.

Treba, i može bolje

Nevena Martinović, Innovation and Community Manager, MPC Properties, govorila je o održivom poslovanju na tržištu nekretnina.

Kako je navela, mi kao društvo jesmo osvešćeni, ali je potrebno mnogo uraditi u smislu edukacije i osnaživanja malih i srednjih preduzeća.

“Ono što mi kao real estate kompanija radimo jeste da smo fokusirani na to da gradimo održive nekretnine. Tada smo započeli i sa sertifikacijom nekretnina, a jedna od takvih je Ušće Šoping Centar. Naše prakse su postavljanje solarnih panela na krovoima tržnih centara, koje kasnije koristimo za punjenje električne automobile u garažama. Radimo mnogo i u kontekstu reciklaže, pa smo pokrenulki I projekat kompostiranja”, izdvojila je Martinović na EURACTIV Srbija panelu kao primer dobre prakse.

Nema ulaganja bez merenja

Ljubica Račić, SAP Partnership Associate u kompaniji WM, govori da održivo poslovanje uopšte nije jeftin sport, ističući podatak da se predviđa da će ulaganja u net zero ekonomiju do 2050. godine biti 3,5 triliona evra, a da bi se ulaganja desila, potrebno je uraditi merenja, tvrdi.

"Ono što ne može da se izmeri, time ne može da se rukovodi, a da bi nešto moglo da se izmeri mora da postoji neki dobar alat kojim će dva cilj, odnosno cilj i nešto što je postignuto da se uporede".

Ljubica podseća na saopštenje Evropskog parlamenta iz aprila ove godine gde je, kaže došlo, do nekih jako pametnih zaključaka.

"Najvažniji je taj da održivost nije samo zelena agenda, to je sve: svaki proces, svaki čovek, sve što se tiče kompanije i svih procesa u njoj, u zemlji, republici, okruženju", jasna je Račić.

(EURACTIV.rs)